Borba protiv sive ekonomije: Prepolovljen broj firmi koje ne prijavljuju zaposlene

U registrovanim firmama u privredi obim sive ekonomije smanjen je u prethodnih pet godina sa 21,2 na 15,4 odsto BDP-a, ali i dalje svako treće preduzeće posluje u sivoj zoni, pokazala je analiza "Siva ekonomija u Srbiji 2017", koju je danas predstavio NALED.

Tome značajno doprinose neregistrovane firme, koje čine više od 17 odsto ukupnog broja privrednih subjekata, navedeno je u analizi. 

Potpredsednik UO NALED-a Goran Kovačević kaže zato da unapređenje inspekcijskog nadzora u otkrivanju neregistrovanih firmi mora da bude prioritet novog Akcionog plana Nacionalnog programa za suzbijanja sive ekonomije. 

Takođe, kako je rekao, neophodno je efikasnije sankcionisanje takvog ponašanja, jer je prema nalazima studije tek 24 odsto privrednika ili svaki četvrti uveren je da će poslovanje u sivoj zoni biti kažnjeno. 

On je rekao da postoji vrlo jasan signal da borba protiv sive ekonomije postaje naša svakodnevnica.

UZ POMOĆ VLADE SRBIJE: U Srebrenici uskoro fabrika kontejnera

- Indeks sive ekonomije je pokazatelj organizovanosti neke države, što je organizovanija, to je manji indeks i obrnuto - rekao je Kovačević dodajući da su u Srbiji sistemske mere dale rezltate i da je jasno da je cela država na zuzela stav da siva ekonomija treba dugoročno da se rešava.

Naveo je da se privrednici sada lakše opredeljuju da uđu u legalne tokove.

Kovačević je rekao da je od 10 preduzeća koja su 2012. radila u skladu sa propisima osam je nastavilo to da čini, dok je od 10 firmi u sivoj zoni osam odlučilo da pređe u legalne tokove.

Tome su najviše doprineli bolji uslovi za poslovanje, makroekonomska stabilnost, unapređenrad inspekcija i efikasnija naplata poreza.

Veliki uspeh: RTB duplirao prodaju svojih proizvoda na stranom tržištu

Kovačević navodi i da je problem sive ekonomije, pre svega, problem uslova poslovanja, kao i da privrednik neće ući u sivu zonu ako ima poverenje u državu.

Najmanji pomak, kako kaže, ostvaren je u domenu sankcionisanja poslovanja u sivoj zoni, a analiza pokazuje da je najdominatniji oblik rada mimo propisa zapošljavanje bez ugovora i isplata zarada na ruke.

Od 100 dinara stečenih radom u sivoj zoni 62 potiču od neprijavljivanja plata, a 38 dinara od izbegavanja evidentiranja prodaje robe i usluga, odnosno profita.

Dobra vest je da je u odnosu na 2012. prepolovljen broj firmi koje ne prijavljuju zaposlene sa 20,5 na 10,8 odsto.

Jura gradi novu fabriku u Leskovcu vrednu 40 miliona evra

Registrovana preduzeća koja deo poslovanja obavljaju u sivoj zoni čine 16,9 odsto ukupnog broja firmi i njihov broj zančajno se smanjio u odnosu na prethodnu analizu kada ih je bio 28,4 odsto.

Kovačević je kazao da je reforma inspekcija dobila novi zamah i da se to vidi i kroz - bolju naplatu poreza, koja je bila veća za više do 70 milijardi dinara i rast formalne zaposlenosti za tri odsto samo u 2017. godini.

Analizu je sproveo NALED uz podršku Nemačke razvojnesaradnje (GiZ).

Na otvaranju skupa, na kojem je učestvovala premijerka Ana Brnabić i nemački ambasador Aksel Ditman, konstatovano je da je smanjenju doprineo veći prelazak preduzeća iz sive u formalnu zonu.

Sa rastom verovatnoće kažnjavanja nivo sive ekonomije opada za 11 procentnih poena, a sa rastom verovatnoće da će kazna biti plaćena i do 14 odsto.

Čak 15 odsto više registrovanih firmi u Srbiji u odnosu na prošlu godinu

Veliku ulogu može da igra i jačanje poreske kulture putem medijskih kampanja.

Analiza "Siva ekonomija u Srbiji 2017" sprovedena je u okviru projekta "Podrška Vladi Srbije u suzbijanju sive ekonomije", a autori su profesorka Ekonomskog fakulteta Gorana Krstić i profesor Pravnog fakulteta Branko Radulović.