BORBA ZA TRŽIŠTE BOROVNICA: Koliko Srbija izvozi u SAD i kako je ovo voće doživelo veliku ekspanziju
Pandemija je širom sveta povećala različite protekcionističke mere, ograničavanje uvoza, kao i izvoza poljoprivrednih proizvoda. Ovome su poslednjih godinu dana pribegle mnoge države kako bi u vreme ekonomske krize štitile svoja tržišta i domaće proizvođače.
BITKOIN BLIZU 61.000 DOLARA, OBARAJU SE NOVI REKORDI: Velika očekivanja od vodeće američke kripto berze
PREDUZETNICI, OPREZ, NEMOJTE DA IZGUBITE PRAVO NA ODLOŽENO PLAĆANJE: Sutra ističe rok za treću ratu poreza
VIDEĆE SRBI PUTA OVE GODINE! ČEKAJU NAS BRAĆA GRCI: Probne sezone možda neće biti, ali jedan datum OSTAJE SIGURAN
Poslednji primer je pokušaj Amerike da zaustavi uvoz borovnice iz pet najvećih država snabdevača. Strah američkih proizvođača i povećana proizvodnja borovnice u Južnoj Americi, kao i ostalim delovima sveta, bio je povod za pokretanje postupka u septembru prošle godine.
Započela je ozbiljna istraga kako bi došli do odgovora koliki je uticaj uvoza tog voća na američku proizvodnju. Pokrenuta je u septembru prošle godine a obuhvatila je više javnih rasprava u kojoj je učestvovalo pet stranih vlada - Argentine, Kanade, Čilea, Meksika i Perua - sa resornim ministrima, ambasadorima, advokatima...
Američka komisija za međunarodnu trgovinu detaljno je obradila izjave svih učesnika, pobrojane su pretnje po domaću proizvodnju, posebno usled pandemije i zatvaranja restorana, škola, odmarališta, što je prema nekim tvrdnjama uticalo da 25 odsto tržišta borovnice nestane. Naglašen je i problem zatvaranja preradnih centara usled zaraze radnika, nemogućnosti organizacije berbe, povećanja prodaje putem interneta...
Ishod ove višemesečne istrage na kraju je bio povoljan za države izvoznice koje su učestvovale u sporu. Komisija je nedavno utvrdila da, bez obzira na uvećan uvoz svežih, pothlađenih i smrznutih borovnica te količine ne predstavljaju pretnju američkim proizvođačima ovog voća.
Interesantno je i da se u pomenutom dokumentu (koji sadrži više od 400 stranica) kao izvoznik, pre svega smrznute borovnice, pojavljuje i Srbija iz koje je 2016. u Ameriku izvezeno 116 tona, naredne godine 115, a u 2018. svega jedna tona.
Pre dve godine na američko tržište plasirali smo 35 tona ovog voća, a 2020. oko 29 tona. Dr Aleksandar Leposavić, jedan od najvećih domaćih stručnjaka za voćarstvo, kaže da je proizvodnja borovnice u Srbiji doživela veliku ekspanziju u prethodnih desetak godina. Od svega tri do četiri hektara zasada (pre dvadesetak godina) borovnica se sada kod nas gaji na oko 3.000 hektara.
- U proizvodnji smo za kratko vreme prevazišli konkurenciju gde se ovo voće gaji neuporedivo duže. Pretekli smo ih u tehnologiji, prinosima i kvalitetu - kaže Leposavić i dodaje da proizvodnja borovnice u Srbiji za sada ima pozitivan trend, a da bi tako i ostalo potrebno je unaprediti postignuti kvalitet i znatno više uložiti u razvoj proizvoda i marketing.
Leposavić navodi da je pokušaj zaštite domaće proizvodnje proizvođača iz Amerike opomena da u proizvodnju i plasman voća moraju da se uključe i državne institucije, udruženja proizvođača i izvoznici jer svi oni imaju interes za nesmetani izvoz.
- Činjenica da su u ovom sporu učestvovale vlade pet zemalja izvoznica borovnice ukazuju na ozbiljnost pristupa u zaštiti njihovih proizvođača i izvoznika u čemu su ovaj put i uspele - naglašava.
Svaka od tih država pred komisijom je nastupala argumentovano i uz ozbiljno pripremljenu dokumentaciju. S tim u vezi Leposavić napominje da se u našoj zemlji često neodgovorno ophodimo prema malini - najznačajnijem nacionalnom proizvodu. Mada trenutna situacija ide naruku našim proizvođačima i ponekim izvoznicima, on kaže da je to rezultat povoljnih kretanja i porasta tražnje na svetskom tržištu gde trenutno postoji deficit maline.
- Ovakva situacija se ne može pripisati nekim od veoma prisutnih aktera u našoj zemlji, a to su pojedini proizvođači ili samozvani predstavnici udruženja proizvođača maline ili hladnjačara. Nažalost, to nije ni rezultat nekih vladinih tela i oformljenih radnih grupa - navodi Leposavić. Kako naglašava, njihova svrha trebalo bi da bude rad na rešavanju nagomilanih problema u malinarstvu.
Prema njegovim rečima, oni u svom sastavu imaju nekompetentan stručni i nereprezentativan sastav predstavnika proizvođača i prerađivača. To nije dobar način za stabilizaciju proizvodnje maline u kojoj je u Srbiji svakodnevno angažovano više od 30.000 zaposlenih, a tokom berbe i više od 120.000 ljudi.