CENE HRANE PORASLE ČETVRTI MESEC ZAREDOM: Meso i šećer jedini na listi zabeležili pad
Cene hrane nastavile su da rastu već četvrti uzastopni mesec, vođene snažnim rastom žitarica i biljnog ulja, izvestila je UN-ova agencija za hranu i poljoprivredu FAO.
Ova organizacija objavila je indeks cena hrane u septembru, a prosek je iznosio 97,9 boda što je za dva boda odnosno 2,1 odsto više u odnosu na prošli mesec, ali i za 4,6 bodova odnosno pet odsto više u odnosu na isto razdoblje 2019. godine.
U PANČEVU NAGLO SKOČILA PRODAJA STANOVA: Cena kvadrata i do 1.500 evra, nekretnine kupuju i Turci
ŠTA SE DEŠAVA SA SRPSKIM TURISTIČKIM AGENCIJAMA? Putovanja su i dalje moguća, ali jedna stvar se neće dopasti građanima
PELET SVE VIŠE TRAŽEN: Ugalj i dalje dominantan među čvrstim gorivima, drva "idu" standardno dobro
Cene žitarica veće za 5,1 odsto
Pogledamo li pojedinačno, cene žitarica porasle su za 5,1 odsto u odnosu na avgust i čak 13,6 odsto u odnosu na septembar prošle godine. Porasle su i cene kukuruza, sirka i ječma, dok su za pirinač pale za 1,4 odsto.
Iz FAO-a navode kako su glavni razlozi povećanja cena pšenice zabrinutost zbog mogućnosti proizvodnje na južnoj hemisferi i sušnih uslova koji negativno utiču na setvu ozimih kultura u mnogim delovima Evrope.
Indeks cene biljnog ulja veći je za šest odsto ponajviše zahvaljujući rastućim kotacijama palminog, suncokretovog i sojinog, dostigavši najviši nivo za osam meseci.
Šećer i meso zabeležili pad
- Indeks mlečnih proizvoda nije se menjao tokom meseca, sa umerenim rastom cena maslaca, sira i obranog mleka u prahu, nadoknađen padom indeksa punomasnog mleka u prahu - navode iz FAO-a.
Što se tiče mesa, cene su zabeležile blagi pad od 0,9 odsto, a u odnosu na prošlu godinu niže su za 9,4 odsto. U septembru su za svinjetinu pale, delimično pod uticajem kineske odluke da nametne zabranu uvoza iz Nemačke nakon otkrivanja afričke svinjske kuge (ASK) među divljim svinjama, dok su one ovčijeg oslabile zbog visokih sezonskih zaliha iz Australije.
FAO indeks cena šećera takođe je zabeležio pad i to od 2,6 odsto, a kao rezultat globalnog viška na tržištu.
- Poslednje indikacije ukazuju na značajan oporavak proizvodnje u Indiji, drugom najvećem svetskom proizvođaču, kao i snažnu proizvodnju u Brazilu, najvećem svetskom izvozniku, nakon pada zabeleženog prošle sezone - ističu iz agencije.
Prognoza za 2020./21.
U dodatnom izveštaju dali su svoju prognozu za sezonu žitarica u 2020./21.
Tako će na globalnom nivou njihova upotreba iznositi 2,7 milijarde tona, što je za 2,8 miliona tona manje od septembarske, ali još uvek za 54,5 miliona tona iznad procene 2019/20.
- Procena svetskih zaliha žitarica do kraja sezone 2021. iznosi 890 miliona tona, što je za 5,9 miliona tona manje od prethodne procene, ali i dalje predstavlja rekordan nivo - poručuju iz FAO-a.