ZAŠTO NEKE ČLANICE EU NE UVODE EVRO? Jedna se pozvala na izuzeće, druge odlažu uvođenje na neodređeno
Dvadeset godina nakon uvođenja evra, neke evropske zemlje još nisu voljne da se pridruže monetarnoj uniji. Iako su obavezne da uvedu evro, Švedska, Češka, Mađarska i Poljska odlučile su se za odlaganje - na neodređeno vreme.
INFLACIJA U SRBIJI NISKA I POD KONTROLOM: U poređenju sa prošlom godinom rast cena minimalan
PORASLE BRUTO DEVIZNE REZERVE: Narodna banka Srbije saopštila sjajne vesti
KOMŠIJE SRBIJU STAVILE NA ZELENU LISTU: Naša zemlja na spisku država sa najpovoljnijom epidemiološkom situacijom
Postoje različiti ekonomski, politički, pravni, sociološki, pa čak i emocionalni faktori za takvu odluku, piše u svojoj analizi HNB, a prenosi Poslovni dnevnik.
U publikaciji Pregledi, pod nazivom "20-godišnjica evra: Zašto se neke zemlje još ne žele pridružiti?", čiji su autori Milan Deskar-Škrbić i Davor Kunovac, kao ključni ekonomski argument protiv uvođenja evra u tim zemljama - navodi se trošak gubitka monetarnog suvereniteta.
Devetnaest država članica Evropske unije (od njih dvadeset sedam) uvelo je zajedničku valutu i pristupilo evrozoni. Od preostalih osam država članica EU, izvan evrozone, njih tri - Bugarska, Hrvatska i Rumunija - iskazale su veliko interesovanje za pristupanje evropskom kursnom mehanizmu (ERM II) i uvođenje evra uskoro.
Te zemlje, a posebno Hrvatsku, obeležava visok nivo finansijske evroizacije. Zbog toga su privatni i javni dug u ovim državama vrlo osetljivi na kursni rizik, a mogućnosti za autonomnu monetarnu i kursnu politiku su već prilično ograničene.
U tom smislu, za navedene tri zemlje uvođenje evra čini se održivim i opravdanim izborom politike, navodi se. Inače, prema aktuelnim podacima, hrvatski javni dug opšte države nastavio je rast u 2021. godini, dostižući nov istorijski najviši nivo od 334 milijarde kuna ili 44,54 milijarde evra, na kraju februara.
Preostalih pet evropskih zemalja, piše u publikaciji, ne žele da se odreknu svog monetarnog suvereniteta. Danska, na primer, po zakonu nije u obavezi da uvede evro (klauzula o izuzimanju).
S druge strane, Švedska i preostale tri nove države članice, Češka, Mađarska i Poljska, po zakonu su obavezne da uvedu evro u nekom trenutku. Međutim, taj proces traje.
- Različiti su razlozi zbog kojih te države još uvek ne žure s uvođenjem evra. Neki od njih su političke, neki sociološke, a neki emocionalne prirode. Iako su svi vrlo važni, a katkad krucijalni, ti razlozi nisu u fokusu našeg interesovanja. Nas u ovom radu zanima ključni čvrsti ekonomski argument protiv uvođenja evra u četiri države članice izvan evrozone, a to su mogući veliki troškovi - navode autori.
U radu se navodi da se argumenti protiv uvođenja evra mogu podeliti u tri grupe.
Prva je značenje kursa kao faktora stabilizacije odnosno rasta, što, ističe se, može biti privlačno u zemljama s niskim nivoom evroizacije, kao što su Poljska, Mađarska i Češka. Tamo evroizacija kredita iznosi oko 10 do 25 posto. S druge strane, u zemljama poput Bugarske, Hrvatske i Rumunije, snažna deprecijacija lokalne valute mogla bi da ugrozi finansijsku stabilnost zbog visokog nivoa evroizacije (40 odsto do 60 odsto) i primene valutne klauzule.
- Imajući u vidu da još uvek postoje određene neizvesnosti vezane za budućnost evrozone, neke od četiri države članica izvan evrozone odlučile su se za tzv. "čekaj i vidi" pristup (Binzer Hobolt i Leblond, 2009.) - navodi se u analizi HNB-a.
- To nas dovodi do zaključka da uvođenje evra ne bi dovelo do značajnih troškova u smislu stabilizacionih politika i privrednih rezultata. Kao što navodi Darvas (2019.), u privrednom smislu bi četiri države članice izvan evrozone mogle imati dobre rezultate i unutar i izvan te zone. Stoga se njihova nespremnost da uđu u monetarnu uniju ne temelji na čvrstim ekonomskim razlozima, već na širem socijalnom i političkom kontekstu - zaključuje se u izveštaju.