Crnoj Gori preti najveći rast javnog duga na Zapadnom Balkanu: Zašto bi mogli da upadnu u VELIKU KRIZU?
Jedan od uzroka prognoziranog pada crnogorske ekonomije u ovoj godini od 12 odsto, koji je najveći u regionu, strukturne je prirode jer Crna Gora ima znatno manji sektor industrije koji je mnogo otporniji na efekte zdravstvene krize u odnosu na sektor usluga i turizma, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) profesorka Gordana Đurović sa Ekonomskog fakulteta u Podgorici.
POMAMA MEĐU SRBIMA! PRODAJA VIKENDICA DUPLIRANA: Jedno mesto je traženije od svih ostalih
ISPLIVALI PODACI: Koliko Ukrajinu košta raskidanje veza sa Rusijom
NOVI ŠEF ODBORA GUVERNERA MMF: Prioritet će biti pomoć siromašnima
- Recimo, Srbija i Bosna i Hercegovina imaju po 25, odnosno 23 odsto bruto dodate vrednosti od industrije i dosta su stabilne na kovid turbulencije i onda su stope oscilacije njihovog rasta ili smanjenja manje izražene nego kod zemalja koje su orijentisane ka turizmu, kao Crna Gora - kaže Đurović.
Prema najnovijoj proceni Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) crnogorska ekonomija bi mogla da oslabi 12 odsto, a sličnu prognozu (12,4 odsto) je u svom jesenjem izveštaju objavila i Svetska banka (SB).
- Struktura naše današnje ekonomije je takva da, kako opisuje Svetski savet za turizam i putovanja (WTTC), trećina zaposlenosti nam je u turizmu i povezanim delatnostima, i isto toliko kreiramo BDP-a (bruto domaćeg proizvoda). Zato Crna Gora ima tu projektovanu negativnu stopu rasta i svakako da se ne može očekivati opravak preko noći. Posebno imajući u vidu da je ova zdravstvena kriza vrlo izražena, neizvesna i da traje, te da se izuzetno odražava na našu ranjivu strukturu ekonomije - pojašnjava Đurović.
Dodaje da će glavna filozofija ekonomskog razvoja na srednji rok biti kako povećati njegovu otpornost, a smanjiti ranjivost.
- Jer, zdravstvene krize će pratiti savremene ekonomije budućnosti i dolaziće u ciklusima - očekuje Đurović.
Kada je reč o javnom dugu, SB je saopštila da bi on u Crnoj Gori mogao dostići ove godine 93 odsto BDP-a (bruto domaćeg proizvoda).
- Bilo koja Vlada koja će kreirati novu izvršnu vlast, verovatno će morati dobro da razmisli da li treba raditi još jedan rebalans, odnosno da li ima potrebe za dodatnim zaduživanjem. Projekcija SB upućuje na to - ocenjuje Đurović i dodaje da bi se time omogućilo funkcionisanje osnovnih mesečnih prinadležnosti – plata, penzija, socijalnih davanja, kao i osnovno održavanje investicionog ciklusa.
Analizirajući obaveze na duži rok, Đurović smatra da već od naredne godine treba pregovarati i sa kineskim investitorom oko restrukturiranja duga za izgradnju prioritetne deonice autoputa.
- To je nešto što poznaje istočnoevropska praksa, a što investitor verovatno možda i očekuje. Možemo pregovarati neke izmene i možda kreditne uslove, da dobijemo finansijski kiseonik, kako bi anuiteti pristigli malo kasnije - pojašnjava Đurović, a kao dodatne opcije navodi mogućnost aranžmana sa evropskim bankama, te novih fondova za antikovid akcije, jer bi njihovo eventualno korišćenje za Crnu Goru bilo olakšano zbog korišćenja evra kao zvanične valute.
U izveštaju Svetske banke se podseća da je u 2020. godinu Crna Gora ušla sa rekordno visokom zaposlenošću i prosečnim rastom BDP-a od 4 procenta u poslednjih pet godina. Javni dug je u 2019 bio 77 odsto.
Međutim, pandemija COVID-19 je pogoršala ranjivost crnogorske ekonomije i zemlja se suočava sa najdubljom recesijom poslednjih decenija, uzrokovanom prvenstveno naglim padom turizma koji čini skoro četvrtinu BDP-a, ocenjuje se u izveštaju, uz podatak da će crnogorski prihod od turizma u 2020. godini biti oko 25 odsto onoga iz 2019.
SB očekuje da će se ekonomija Crne Gore snažno oporaviti 2021. godine sa prognoziranim rastom BDP-a od 6,9 procenata, te rastom ekonmije od 4,2 odsto u 2022. godini. No, ti izgledi u velikoj meri zavise od razvoja pandemije COVID-19 i ove procene su date pod pretpostavkom da će novi talasi pandemije biti ograničeni na predstojeću zimu i proleće, navodi SB.
Đurović očekuje da bi se pronalaskom vakcine protiv korona virusa i stabilizacijom zdravstvene krize poboljšao i ekonomski ambijent Crne Gore, prvenstveno u oblasti sektora usluga koji zavisi od međunarodne tražnje.
Ona podseća da je i u prošlosti Crna Gora imala velikih oscilacija javnog duga, a kao primere navodi da je on početkom ovog veka iznosio 80 odsto, potom se smanjio na 28 procenata u periodu 2007/2008. godine, pre krize.
- Znači, crnogorska ekonomija je vrlo specifična, vrlo ranjiva, ali se ipak brzo oporavlja. Ako se mora zaduživati – mora, naravno do granica koliko moramo biti likvidni da redovno otplaćujemo sve pristigle anuitete. Ali, Crna Gora je izlazila i iz težih kriza, pa ćemo izaći i iz ove - zaključuje Đurović.
Prema podacima MONSTAT-a (Uprava za statistiku Crne Gore), bruto nacionalni dohodak je u 2019 bio 4.968 miliona evra, što je 5,3 odsto više nego godinu pre. Po glavi stanovnika je iznosio 7.986 evra.