Da li će doći do ZAMRZAVANJA STANARINA u Beogradu? Trend prate Berlin i Njujork, a evo da li je to moguće i u Srbiji
Da li će i srpska prestonica, u kojoj se bez iznajmljivanja stanova jednostavno ne može, poći stopama Berlina, Njujorka, Bazela... i koliko su beogradske kirije u skladu sa cenama nekretnina i trendovima na tržištu?
Berlinske gradske vlasti odlučile su da zamrznu stanarinu na pet godina. Zakonski je određeno koliko visoke smeju da budu kirije, a izuzetak su socijalni i stanovi izgrađeni nakon 2014. godine.
NEMA VIŠE ODLASKA NA ŠALTER: Uskoro potpuna digitalizacija katastra, evo ŠTA ĆETE SVE MOĆI DA OBAVITE OD KUĆE
IZMENE PRAVILA U IZDAVANJU DOKUMENATA?! Lične karte SAMO SA ČIPOM, a moguće još neke promene
Bil Gejts objašnjava kako i na šta će POTROŠITI svoje OGROMNO BOGATSTVO!
Slično su krajem prošle godine razmišljale i gradske vlasti Pariza, gde je zakup nekretnina u poslednjih 15 godina porastao više od 50 odsto, pa su Francuzi uveli kontrolu cena iznajmljivanja kako bi zaustavile snažan rast troškova života. Ovakav zakon donet je prošle godine i u Njujorku, a planiran je i u švajcarskom Bazelu.
Iako su i cene stanarina u Beogradu varirale poslednjih godina, stručnjaci za nekretnine ipak smatraju da nije potrebno uvoditi ovakva ograničenja i da regulisanje visine kirija treba prepustiti tržištu, odnosno zakonu ponude i potražnje.
- Mislim da nije realno da se kod nas ograniči cena stanarina, jer to ipak treba prepustiti tržištu. Cena kirije je stvar pogodbe između stanodavca i stanara, i to je nešto na šta država ne bi trebalo da utiče. Tim pre što se stanarine kod nas kreću u granicama kupovne moći i nema, osim nekih luksuznih nekretnina, previše stanova ili kancelarija koji iskaču van realnih granica - kaže Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije.
On smatra da su prosečne stanarine kod nas u skladu sa platama i standardom.
Objašnjava da postoji i dodatna opasnost da zbog ograničenja cena investitori prestanu da ulažu u nekretnine i da grade na našem tržištu, a "poznato je da je građevinska industrija pokretač kompletne privrede jer angažuje veliki broj grana".
- Možda bi mogla da se ograniči cena zakupa u nekim objektima komercijalnog tipa, sa kancelarijama planiranim samo za izdavanje, ili u velikim stambenim kompleksima, poput kondominijuma koji praktično predstavljaju grad za sebe, ali mislim da tu najpre moraju da se ispoštuju određeni standardi koji odavno postoje na Zapadu - ističe Rodić.
Milić Đoković, agent za nekretnine, smatra da nije moguće ograničiti cenu stanarina za nekretnine u privatnom posedu, već samo za one u državnom vlasništvu. Ipak, i on je mišljenja da za takvim merama u Srbiji ni nema potrebe, već da tržište samo treba da reguliše visinu kirija.
- Beograd i Srbija nisu kompatibilna tržišta sa Berlinom ili Parizom, tako da ne možemo da poredimo mere koje su uveli Nemci i Francuzi. Mi smo bliži tržištima Atine, Zagreba ili Budimpešte - ocenjuje Đoković.
On dodaje da je naše tržište nekretnina suviše malo i da samo jedan Berlin ima veći promet, kada je reč o najmu nekretnina.
- U Nemačkoj je problem što tamo možete naći socijalne stanove, vrlo dobre, za 500-1.000 evra stanarine, ali na tržištu imate i mnogo stanova koji su znatno skuplji. Tamo su zgrade u vlasništvu pojedinih investitora koji se tim poslom bave tradicionalno godinama, a kod nas imate najveći broj pojedinačnih vlasnika nekretnina u Evropi, pa tako imamo ogroman broj nefunkcionalnih kvadrata i velikih kuća u kojima se koristi samo minimalni deo - podseća Milić Đoković.
Miloš Mitić, operativni direktor agencije, smatra da slobodno tržište donosi veće blagostanje na duže staze, kao i da tržište treba da se razvija u odnosu na ponudu i potražnju.
- Moguće je ograničiti rast stanarina donošenjem određenog zakona, s tim što mislim da bi to samo kratkoročno doprinelo rešavanju problema – ako je rast stanarina problem - objašnjava i dodaje da cene zakupa u poslednjih nekoliko godina rastu, ali njihov rast prati rast kupovne moći.
- Naravno, kao i uvek, postoje izuzeci, pa možemo da zaključimo da je najveći jaz između rasta cena i kupovne moći u Beogradu, pre svega zbog ogromne tražnje, a zatim i zbog nekih grana privrede koje se ubrzano razviju, generišu velike prihode i utiču na porast cena nekretnina uopšte. Kao što sam rekao, nisam za uvođenje kratkoročnih restriktivnih mera, ali ako treba da se uvedu onda to treba da bude na nivou pojedinačnih gradova u Srbiji, jer se ekonomske prilike i kupovna moć razlikuju - ocenjuje Mitić.
Sagovornik zaključuje da bi kratkoročno ograničenje rasta stanarina rešilo problem zakupaca, ali bi to s druge strane, dugoročno stvorilo novi problem, pošto se ograničenjem cena smanjuje interes za ulaganjem u nove stvari, modernizacijom, a tražnja ostaje ista i čak ima i momenat rasta.
- Bilo kakvu zabranu i restrikciju moraju da prate neka dodatna pravila, da postoje izuzeci. Berlin je vrlo jasno definisao pravila vezana za smanjenje i izuzeo novogradnju i nove stanove, čime nije ograničio rast u ponudi nekretnina - kaže Miloš Mitić.
Kontrola rasta i modernizacija
Istorijski gledano u Evropi i Severnoj Americi vlasti su posebno nakon velikih ratova posezale za instrumentima kontrole stanarina. U nekim gradovima poput Njujorka stanarine su bile vraćane na istorijski niske nivoe pre Drugog svetskog rata. Siromašni stanari nisu mogli ili nisu hteli da se brinu oko modernizacija i zato su čitave gradske četvrti propadale.
U drugoj fazi kontrole stanarina, u sedamdesetim godinama, više se radilo o kontroli rasta nego o zamrzavanju ne nekom nivou.
Druga vrsta problema postoji u gradovima u kojima istovremeno egzistiraju kontrolisana i nekontrolisana tržišta nekretnina. Lista čekanja za stanove u kojima grad reguliše nisku stanarinu je u Švedskoj prešla granicu od 600.000 interesenata i na ovakav stan se čeka po 11 godina.
Situacija je posebno kritična u Stokholmu gde već odavno postoji ilegalno tržište subvencionisanim stanovima. Vlasti su shvatile problem i malo-pomalo kontrolisane stanove vraćaju "redovnom" tržištu.
Imate još samo nekoliko dana! Ako do OVOG DATUMA ne uplatite dažbinu, STIŽE KAZNA!
DISPARITET U EVROPSKIM PLATAMA: Albanija na dnu liste, a evo koja država garantuje najvišu minimalnu zaradu, pravo malo bogatstvo
ZRNO SIRKA ZLATA VREDNO! Nove biljne vrste uspešno se pokazale na SRPSKIM NJIVAMA