DA LI STE ČULI ZA GIG RADNIKE? Ne može im ništa ni epidemija korona virusa, gde ih najviše ima u Srbiji i čime se bave
Merenje Gigmetra pokazuje da je ponuda srpske radne snage koja radi na globalnim platformama, nakon šoka izazvanog pandemijom, ostala relativno stabilna.
ZLATIBOR SVE BLIŽI BEOGRADU: Veliki planovi za ovu planinu, do turističke atrakcije sada se može i vozom
"POKAZALI VELIKU ODGOVORNOST ZA VREME PANDEMIJE" PKS pozvala sve privrednike da se prijave za vakcinaciju
TEŠKA GODINA ZA PRIVREDU: Biznisi pucaju, ali jedan sektor se izdvaja - ko ima para treba u njega da uloži
Čini se da je pandemija zaustavila dalju ekspanziju tržišta, iako ga nije značajnije oštetila.
Naime, kada se pogledaju radnici koji su prvi put našli zaposlenje u prvih devet meseci 2020 godine, njih je za 22,5 odsto manje nego u istom periodu u 2019. godini. Broj novih radnika koji su našli posao u prvih devet meseci 2020. je praktično identičan broju njih koji su isto to uradili u toku 2018. godine.
Inače, eksplozivni rast gig rada u Srbiji se praktično događa u prethodne tri godine, o čemu govori podatak da je od svih radnika koji su radili na platformi, preko 60 odsto (61,51 odsto) počelo da radi u prethodne tri godine.
Gde su gig radnici?
- Kurioziteta radi, najstariji gig radnik u našem uzorku počeo je da radi u martu 2008 godine, muškarac je, iz Beograda, bavi se razvojem softvera, ali poseduje veštine i iz oblasti profesionalnih usluga - navodi se na sajtu Centra za istraživanje javnih politika.
Iz Vojvodine potiče skoro svaki treći radnik (28,34 odsto), dok u Beogradu živi i radi skoro polovina gig populacije (44,23 odsto). Tek nešto više od 12 odsto gig radnika je skoncentrisano u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, dok je procenat nešto veći za Južnu i istočnu Srbiju, gde živi oko 15 odsto srpskih gig radnika.
Uz to, 70 odsto celokupne gig populacije je skoncentrisano u četiri administrativna centra (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac), dok postoji još samo 7 gradova gde se nalazi više od 1 odsto populacije gig radnika. Beograd je, očekivano, najveći "rezervoar" nove radne snage za rad preko platformi.
Dominantne profesije
Oktobarsko merenje je potvrdilo činjenicu da su kreativne usluge i multimedija i razvoj softvera i dalje dve najdominantnije profesije u Srbiji.
Skoro svaki četvrti radnik se bavi razvojem softvera, dok je više od četiri na svakih 10 radnika angažovano na poslovima proizvodnje multimedijalnog sadržaja i u kreativnoj industriji.
Interesantna je činjenica da su u multimediji i kreativnim uslugama skoro četvrtina radnici bez iskustva u onlajn radu, što delimično ukazuje na teškoću dobijanja poslova, a delimično na atraktivnost rada preko platformi koja privlači nove radnike. Odnos radnika sa iskustvom na online platformama i onog bez u oblasti razvoja softvera je još veći - na jednog radnika koji je etabliran na tržištu dolazi skoro 1 (0,8) koji je nov na online tržištu. Kada se pogledaju oni koji su imali posao u oktobru, glavni zaključak je da je postojala veća verovatnoća da se nađe posao u slabije plaćenim oblastima: unosu podataka i prodaji i marketingu. Od ukupne populacije gig radnika u tom meseci je bilo angažovano 44,76 odsto na konkretnim projektima.
Najmanja angažovanost je bila u oblasti IT, gde je svaki treći radio (33 odsto), dok su prodaja i marketing i unos podataka i administrativne usluge bili najviše zaposleni (njih 50 odsto). Nešto manja zaposlenost je bila u oblasti multimedije i kreativnih usluga, 48,7 odsto, dok su gig radnici sa veštinama u oblasti pisanja i prevođenja sa 45 odsto i profesionalnim uslugama 42 odsto zabeležili nešto manje radno angažovanje. Kada se pogledaju udeli pojedinih profesija, oni su ostali relativno stabilni, bez značajnijih pomeranja. Tako je 4,3 odsto u oblasti profesionalnih usluga, 13,97 odsto u oblasti unosa podataka, 39,25 odsto kod multimedije, a 6,43 odsto kod prodaje i marketinga, 22,97 odsto IT i 13,05 odsto kod pisanja i prevođenja.