DAJTE NAM PARE I JOŠ NAM PLATITE: Nečuveno u Srbiji, banke hoće da nam uzimaju "ležarinu" za novac!
Štednja u bankama raste, i u Srbiji i u svetu. Bankari tvrde da je razlog to što zbog trenutne krize građani imaju ograničene mogućnosti za trošenje, te štednju polažu u banke. I to je razlog zašto se ponovo pokreće priča o naknadama za čuvanje novca u bankama, i u regionu i u Srbiji, a koje već duže vreme postoje u razvijenim ekonomijama.
SVET LUDI, SRBIJA GA PRATI: Kako kod nas kupiti BITKOIN i koliko vam novca za to treba?
"TAMO NAM NIJE DOBRO": Makedonska građevinska firma se seli u Srbiju
U srpskoj Toskani odmora nema, "ko hoće da radi, vinograd neka sadi": Arsenijevićima donosi berićet i dobru zaradu
Prvi čovek NLB banke Blaž Brodnjak rekao je juče da u prvoj polovini 2021. postoji velika verovatnoća da će se u Sloveniji uvesti naknade za čuvanje novca. Kako je precizirao, uvodile bi se postepeno i na kraju za štednju preko 100.000 evra. Ispod toga se ne bi išlo. A razlog je, kako je rekao, jednostavna činjenica - odnos depozita i zajmova je nepovoljan i depoziti su čak veći.
I to ne bi bilo ništa novo, jer nameti na štednju u većini zemalja evrozone u praksi postoji već godinama, ali ima ga sve više i u teoriji u Srbiji.
Bankari su, naime, u svojim redovima u Srbiji više puta pokretali temu uvođenja negativne kamatne stope na depozite građana. Praktično, banke bi želele da građanima naplaćuju "ležarinu - odnosno to što im čuvaju štednju. Ona, recimo, u Švajcarskoj ili Nemačkoj iznosi 0,1 odsto godišnje.
- Razlog je jednostavan. Banke su i pre korone imale dosta novca, čak i mnogo više nego što mogu da ga plasiraju u kredite građanima i privredi. U takvim okolnostima plaćanje čak i minimalne kamate na štednju građanima, bankarima predstavlja ozbiljan trošak. Narodna banka Srbije, s druge strane želi da očuva nivo štednje u bankama - kaže izvor beogradskih medija.
Štednja sve veća, kamate sve manje
Prema podacima Narodne banke Srbije štednja građana je u stalnom porastu. Dinarska štednja je premašila 90 milijardi dinara što je preko pet puta više nego na kraju 2012. godine, od kada beleži intenzivan rast. U poslednjih osam godina dinarska štednja je u proseku godišnje povećavana za oko 9 milijardi dinara.
S druge strane, kamate na štednju kontinuirano padaju. Krajem oktobra 2010. kamate na dinare išle su čak do 18 odsto, a na štednju u evrima i do osam odsto. Danas su kamate na evre manje od 1 odsto a na dinare 2 do tri procenta godišnje.
Ekonomista Hasan Hanić više puta je objašnjavao da uvođenje negativne kamate na štednju ne bi bilo dobro jer bi za početak dovelo do značajnog smanjenja depozita građana u bankama.
- To bi dovelo do posledica koje bi značile smanjenje investicionih mogućnosti banaka odnosno smanjenje ponude kredita građanima i privredi, a što dalje nosi nove posledice za svakog klijenta ponaosob - ocenio je Hanić.
On dodaje da su banke već dosta oborile kamate na štednju, ali i da su im i tako niske kamate koje daju građanima značajan trošak u situaciji kada imaju slobodnog novca sa kojim ne znaju šta da rade.