DALEKO ISPRED DRUGIH: Rezerve zlata Srbije VEĆE od svih zemalja u regionu zajedno

Srbija sa 19,83 tone zlata ima veće rezerve ovog skupocenog metala od šest zemalja regiona zajedno. Tako Makedonija, Slovenija, Mađarska, BiH, Albanija i Hrvatska ukupno imaju 17,9 tona zlata, pokazuju poslednji podaci Svetskog veća za zlato.

Među njima prednjači Makedonija sa sedam tona, zatim Slovenija sa 3,2 tone zlata u rezervi, Mađarska sa 3,1 tonom, BiH sa tri tone, Albanija sa 1,6 tona i na kraju Hrvatska koja nema ni gram zlata u svojim rezervama. Oni su još 2001. godine prodali sve zalihe zlata, ukupno 13 tona, i to po ceni od 117 miliona dolara.

Kako navodi NBS, Srbija je od 2012. godine povećala rezerve u zlatu za 5,12 tona, odnosno za 25,8 odsto.

- To znači da su samo u ovom periodu zlatne rezerve uvećane za četvrtinu. NBS od 2005. godine nije prodavala zlato već je isključivo uvećavala njegovo učešće u deviznim rezervama i to kupujući zlato iz domaćih izvora, odnosno na domaćem tržištu – kažu u NBS.

Prema njihovim rečima, Srbija je 31. jula 2018. u svojim rezervama imala tačno 19,83 tone zlata, ukupne vrednosti 664,5 miliona evra, koje učestvuje sa šest odsto u strukturi deviznih rezervi. U NBS kažu da se 95 odsto zlatnih rezervi (18,82 tone zlata) čuvaju u Republici Srbiji, u trezoru Narodne banke Srbije.

- Ostatak rezervi zlata čuva se u inostranstvu, odnosno kod međunarodne finansijske organizacije BIS u Bazelu. Uobičajena praksa skoro svih centralnih banaka u svetu je da veći deo svojih rezervi zlata čuvaju u svojim trezorima u matičnim zemljama, posebno imajući u vidu da zlato kao oblik aktive deviznih rezervi ima ulogu poslednje odbrane devizne likvidnosti svake centralne banke – objašnjavaju u NBS.

Inače, u skladu sa Zakonom o NBS, centralna banka odlučuje o formiranju i korišćenju deviznih rezervi, kao i o upravljanju i raspolaganju tim rezervama, u skladu sa monetarnom i deviznom politikom.

- Pored toga, NBS otkupljuje poluge zlata iz domaće proizvodnje, i nastaviće sa dosadašnjom praksom kupovine zlata uvažavajući ponudu ove klase aktive na domaćem tržištu, a imajući u vidu Zakon o Narodnoj banci Srbije kojim je, između ostalog propisano, da NBS može u zemlji kupovati i prodavati zlatne poluge – ističu u NBS.

Najnovije procene svetskih analitičara su da će cena ovog dragocenog metala imati značajan skok, i to naročito zbog posledica trgovinskog rata Amerike i Kine. U međuvremenu, Rusija gomila svoje zalihe zlata pa ih je tako samo u julu povećala za čak 29 tona.

Prema podacima Svetskog veća za zlato Rusija zasad drži šesto mesto na globalnoj listi zemalja s najvećim zlatnim zalihama. Tako je Rusija sa ukupno 1.944 tona zlata pretekla Kinu koja ima 1.842 tone zlata, ali je ipak daleko od Amerike. Naime, SAD ubedljivo drže prvo mesto sa 8.133 tona dragocenog metala. Na drugom mestu je Nemačka sa 3.369 tona, a u prvih pet ugurali su se i MMF, Italija i Francuska.

Srbija 19,8

Makedonija 6,9

Slovenija 3,2

Mađarska 3,1

BiH 3

Albanija 1,6

Hrvatska 0

*Svetsko veće za zlato, iznosi u tonama

SAD 8.133

Nemačka 3.369

MMF 2.814

Italija 2.451

Francuska 2.436

Rusija 1.944

Kina 1.842

Švajcarska 1.040

Japan 765

Holandija 612

*Svetsko veće za zlato, iznosi u tonama