Dinarska štednja u Srbiji od 2012. godine USTOSTRUČENA!
Dinarska štednja građana Srbije iznosila je na kraju septembra ove godine 49,3 milijarde dinara (oko 413 miliona evra), što je trostruko više nego krajem 2012. godine, dok je devizna štednja od početka 2017. povećana za 300 miliona evra na 9,3 milijarde, saopštila je danas Narodna banka Srbije.
Šta je bolje, štednja u EVRIMA ili DINARIMA: Evo koliko NOVCA možete da dobijete od BANKE
Srbija prva u privlačenju stranih investicija: Iz Beča stiglo proglašenje za najboljeg
Ovi podaci jasno ukazuju na poverenje stanovništva u domaći bankarski sistem, navodi se u saopštenju NBS, objavljenom povodom Svetskog dana štednje koji se tradicionalno obeležava poslednjeg dana oktobra.
Više kamatne stope na dinarsku u odnosu na deviznu štednju (na koju su kamatne stope bliske nuli), niska i stabilna inflacija, postignuta i očuvana relativna stabilnost dinara prema evru u proteklih pet godina, kao i činejnica da se prihod na dinarsku štednju ne oporezuje za razliku od prihoda na štednju u devizama, koji se oporezuje po stopi od 15 odsto, govore u prilog većoj isplativosti štednje u domaćoj valuti, ističu iz NBS.
Analiza isplativosti dinarske u odnosu na deviznu štednju oročenu na godinu dana uz pretpostavku zanavljanja štednog uloga uvećanog za kamatu (i umanjenog za porez kod devizne štednje), ukazuje da je u poslednjih sedam godina bilo isplativije štedeti u dinarima.
Primera radi, štediša koji je septembra 2010. godine položio 100.000 dinara na dinarsku štednju i svake godine obnavljao ugovor, dobio bi u septembru 2017. godine oko 35.000 dinara (ili skoro 300 evra) više u odnosu na štedišu koji bi u istom periodu i uz iste pretpostavke položio 100.000 dinara u evrima na deviznu štednju, objašnjavaju iz centralne banke.
Da je dinarska štednja isplativija od devizne štednje pokazuje i analiza isplativosti štednje u poslednjih godinu dana.
Štediša koji je u septembru 2016. godine položio 100.000 dinara na dinarsku štednju, dobio bi u septembru ove godine gotovo 6.000 dinara više (ili oko 50 evra više) u odnosu na štedišu koji je u istom periodu i uz iste pretpostavke položio 100.000 dinara u evrima na deviznu štednju.
- Depoziti fizičkih lica predstavljaju značajan izvor finansiranja banaka i doprinose stabilnosti finansijskog sistema. Sa stanovišta građana, štednja predstavlja najsigurniji način očuvanja vrednosti novca i omogućava buduću potrošnju. Zbog toga je od posebnog značaja stvaranje okruženja koje će podsticati njeno prikupljanje i kontinuirani rast - poručuju iz NBS.