DOBRE PROGNOZE ZA PRIVREDU SRBIJE: Svetska banka optimistična za našu zemlju, ali ne i za region
Svetska banka prognozira bolje izglede Srbije za 2020, pa je u ažuriranom, oktobarskom izveštaju o ekonomskim izgledima zemalja sveta u uslovima pandemije Kovid-19 smanjila prvobitnu prognozu pada BDP naše zemlje sa 3,5 na 3 odsto.
Poslednja šansa za "Orlove": Evo zbog čega ne smeš da propustiš meč Norveška – Srbija
CarGo donirao 1,2 miliona dinara manastiru Hilandar za izgradnju Kampa prijateljstva
KOLIKO NOVCA IZ INVESTICIONOG PLANA EU SLEDUJE SRBIJI? Evo koji će se projekti sve finansirati iz tog budžeta
Što se tiče ekonomija u okruženju, poređenja radi, Svetska banka procenjuje da će najveći pad ove godine imati Crna Gora, čak 12,4 procenta, i kosovska privreda - 8,8 posto.
Albaniju, prema projekcijama SB, očekuje pad od 8,4 odsto, Hrvatsku od 8,1, Rumuniju od 5,7, Bugarsku od 5,1, Severnu Makedoniju od 4,1 i Bosnu i Hercegovinu od 3,2 procenta.
Svetska banka konstatuje da je srpska ekonomija, posle nekoliko godina solidnog rasta, ušla u recesiju izazvanu pandemijom Kovid-19, koja je paralisala ekonomije u celom svetu.
Neposredni negativni uticaj na stanovništvo i ekonomiju u Srbiji ublažen je velikim fiskalnim paketom od oko 13 procenata BDP-a", konstatuje ovaj međunarodni kreditor.
Dodaje se da zahvaljujući tom paketu mera nije došlo do značajnog povećanja nezaposlenosti, i da je pad BDP-a u drugom kvartalu od 6,4 procenta na godišnjem nivou bio manji nego u susednim zemljama.
Za iduću godinu Svetska banka prognozira umereniji rast srpske ekonomije po stopi od 2,9 posto, odnosno za 1,1 procenat sporije u odnosu na junsku projekciju, a istovremeno očekuje da će se rast BDP-a na nivo pre pandemije vratiti 2022 - 23.godine.
Ova srednjoročna perspektiva, kako se navodi u izveštaju, presudno zavisi od međunarodnih kretanja, uključujući uticaj Kovida-19, ali i od brzine strukturnih reformi i političkih kretanja.
Za Srbiju je, po oceni SB, najvažnije da radi dalje na uklanjanju uskih grla za rast privatnog sektora, odnosno da otkloni prepreke za bolje poslovno okruženje i smanji birokratiju.
Prema mišljenju SB, negativni efekti pandemije će dovesti do malog porasta siromaštva u našoj zemlji ove godine, uz potencijalne dalje negativne rizike.
U izveštaju se navodi da se nakon nekoliko godina kontinuiranog smanjenja siromaštva u Srbiji očekuje blago povećanje te stope sa prošlogodiznjih 18,2 posto na 18,9 procenata ove godine, isključivo zbog rizika vezanih za dužinu trajanja i dubinu krize izazvane pandemijom i primene mera za njeno suzbijanje.
Takođe se konstatuje da je Srbija momentalno reagovala paketom fiskalnih i monetarnih mera na pandemiju. Efekat je, navodi se, bio povoljan, ali je imao znatne fiskalne troškove, što može da se odrazi na nagli rast javnog duga i limitiranje prostora za buduće pakete podsticaja.
U izveštaju se preporučuje intenziviranje reformskih procesa kako bi se ekonomija vratila održivom rastu i kako bi se obezbedila radna mesta i prihodi, uz istovremeno jačanje otpornosti na eksterne šokove.
Svetska banka smatra da bi u fokusu trebalo da bude poboljšanje poslovnog okruženju i upravljanja kako bi se povećale privatne investicije, kao i napori na podizanju kvaliteta infrastrukture.
Istovremeno, upozorava se na problem starenja i pada stanovništva u Srbiji koji za posledicu može da ima smanjenje raspoložive radne snage, što bi potencijalno narušilo konkurentnost srpske privrede.
U dokumentu se takođe ističe da bi uticaj klimatskih promena - češće i ozbiljnije suše i poplave - mogao ozbiljno da pogodi poljoprivredu i proizvodnju hrane i da znatno uveća troškove održavanja infrastrukture.
Napredak u savladanju ovih izazova presudno zavisi od brzine procesa pristupanja EU, pri čemu bi ubrzanje tog procesa moglo bi omogući pravovremeno usvajanje strukturnih reformi i brži i inkluzivni ekonomski rast, zaključuje Svetska banka.