Prvi smo u Evropi po geotermalnim vodama, ali ih ne koristimo

Međutim, ovako značajan potencijal za zagrevanje objekata i banjski turizam u Srbiji se malo koristi. Iako postoje zakonske regulative, otkrivena ali i potencijalna nalazišta, te činjenica da se takva investicija vraća za tri do pet godina, što je znatno brže nego u poljoprivredi, kompanije se ipak sporo odlučuju da pređu na taj tip energije, a koju zemlja, inače, nudi besplatno.

Vojvodina je, po rečima Ane Vranješ sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, "zlatna koka" ovog dela Evrope u smislu potencijala za korišćenje geotermalnih resursa, kako za dobijanje toplotne energije tako i za dobijanje električne energije. Srbija zna sa čime raspolaže, ističe Ana Vranješ, jer su u proteklih pet godina izrađene strateški važne studije.

- Otkriven je potencijal energije u visini od 250 miliona tona ekvivalenata nafte, a treba znati da trošimo na nivou cele Srbije energiju u visini od 15 miliona tona ekvivalenata nafte - kaže Vranješ.

Međunarodni sajam turizma: Održana prezentacija Srbije za izraelske turističke agente

Da Vojvodina može da bude Island, nauka nema dilemu, godišnje se u Srbiji ugradi oko hiljadu toplotnih pumpi, najviše u domaćinstva, te smo u tom pogledu, kaže Vranješ, vodeća zemlja u regionu, ali još daleko od Nemačke, SAD, Islanda, Norveške...

- Najveći broj bušotina ima temperaturu do 100 stepeni, a Rudarski fakultet trenutno radi na ispitivanju koje su to lokacije na kojima je moguće da postoje temperature veće od 100 stepeni za dobijanje električne energije - objašnjava ona.

Brojke kažu da Srbija ima čak 238 otkrivenih izvorišta termalnih i termomineralnih voda, a u zemlji bi moglo da postoji čak 300 banja. Međutim, svega deset odsto termomineralnih izvora u Srbiji je iskorišćeno.

Sa Rudarskog fakulteta poručuju da je u Srbiji izbušeno 128 hidrogeotermalnih bušotina, od čega je 81 u Panonskom basenu i 47 u drugim reonima. Međutim, to ne znači da se one i koriste.

- Geotermalni izvori temperature 30 do 70 stepeni se najviše koriste u banjama. Skoro polovina tih resursa je u baneologiji, a ostali deo za agrukulturu, grejanje staklenika, uzgoj riba dok se manji deo koristi za zagrevanje objekata javne namene - objašnjava Vranješ.

ČUDO NEVIĐENO: Bitkoin nestaje, berze širom sveta su u krahu, a OVA valuta beleži rast od 540 odsto

Napominje da je uloga države ključna u planiranju eksploatacije kao i u obezbeđivanju subvencija za one koji žele da ovaj potencijal koriste.

- Područje Beograda ima ogroman potencijal, pre svega leva obala Save, Novi Beograd - navodi Vranješ uz napomenu da nije nemoguće da se na sistem za dajinsko grejanje Beograda, za deset godina uključe i tople podzemne vode.

Jedan od svetlih primera opština u Srbiji koja se opredelila za upotrebu tople vode za grejanje opštinskih objekata je i Bogatić kod Šapca, za šta je opština izdvojila 2,7 miliona evra, a godišnje će štedeti 150.000 evra. 

- Upravo je započeo projekat u Bogatiću i to će biti prvi geotermalni daljinski sistem grejanja u Srbiji gde će se koristiti geotermalna voda temperature 70 stepeni - kaže Vranješ. 

Srbija je preuzela obavezu da do 2020. godine poveća učešće obnovljivih izvora energije sa sadašnjih 21,2 procenata na 27 odsto u bruto finalnoj potrošnji i 10 odsto učešca biogoriva u sektoru saobraćaja. Međutim, ukoliko se dosadašnjom brzinom bude ulagalo u obnovljive izvore enrgije, biće potrebne decenije da se nađemo na listi prvih 20 zemalja u svetu, među kojima su Island (gde se podzemna energija koristi za grejanje 87 odsto domova), SAD, Nemačka, Nikaragva, Filipini, Rusija...

Vranješ kaže da kada je reč o zgradama i kućama u velikim gradovima, pa čak i centralnim zonama grada, geotermalne sonde mogu da se ugrade u podrume i dvorišta kako bi se objekti zagrevali. Ali, precizira, najčesće u ovom slučaju nije reč o zagrevanju podzemnim vodama već o korišćenju energije stena.

- Cela investicija za građane izađe oko jedan evro po vatu potrošene struje kako bi se zagrejao objekat. Dakle, po računu za struju znate koliko objekat troši i na taj način se može napraviti računica o isplativosti - objašnjava ona.

Automatizacija fabrika: Roboti menjaju ljude

Investicija se isplati, ističe, posle druge, treće godine što zavisi od površine i namene objekta, a nakon toga kreće period zarade odnosno uštede. Inače, budžeti za istraživanje i realizaciju geotermalnih projekata u Srbiji proteklih decenija su skoro prepolovljeni, a veliki broj postojećih geotermalnih objekata je trenutno zatvoren, dok kod određenog broja objekata termalna voda slobodno otiče na površinu terena. Da Srbija može da nauči mnogo od komšija, pokazuje i primer Mađarske gde ima oko 1.300 termalnih izvora i 197 kvalifikovanih lekovitih voda, a njihova iskorišćenost je čak 80 do 90 odsto.