Država daje 600.000 miliona za započinjanje SOPSTVENOG BIZNISA: Novčana pomoć i mladim poljoprivrednicima

Sledeće godine država će za mlade poljoprivrednike osnovati garantni fond za startap u poljoprivredi, iz kojeg će se mladima dotirati deo sredstava za pokretanje sopstvenog biznisa, pod povoljnijim uslovima od bankarskih kredita, najavio je danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Ministar je to izjavio na panel-diskusiji "Država i mali biznis", kojom je ozvaničen početak izbora za najboljeg " Blic preduzetnika za 2017. godinu", kojeg će izabrati žiri u sastavu - ministar finansija Siniša Mali, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović, direktorka Sektora preduzetništva Privredne komore Srbije Branislava Simanić i drugi.

Nedimović je istakao da je i poljoprivreda, u najširem smislu reči, jedan vid preduzetništva, te da se poslovanje poljoprivrednika ne razlikuje od poslovanja preduzetnika, s tim što njegov rad najviše zavisi od vremenskih uslova.

- Država sve više obraća pažnju na mlade poljoprivrednike koji započinju biznis u ovoj oblasti - podvukao je Nedimović.

On je podsetio da je pre nekoliko meseci Narodna skupština usvojila set poreskih olakšica za početnike u prvoj godini poslovanja.

- Druga stvar koja će uticati na razvoj preduzetništva jeste digitalizacija državne uprave, kako bismo preduzetnicima uštedeli vreme i novac na šalterima - podvukao je ministar.

Takođe, ministar je ukazao da moramo i podržati mlade čiji biznis ne ostvari uspeh prve godine, kao i da izbrišemo predrasudu da "startap mora da uspe iz prve".

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović istakao je da će služba ove godine izdvojiti oko 600 miliona dinara za one koji žele da započnu sopstveni biznis.

- To smo radili i prethodnih godina u gotovo istom iznosu. Godišnje između 3.500 i 4.000 ljudi koji su nezaposleni, zahvaljujući našim podsticajima, postanu preduzetnici ili privrednici - podvukao je Martinović.

Ističe da je budžet kojim NZS raspolaže, a koji je namenjen za razvoj preduzetništva i privrede, iznosi više od četiri milijarde dinara, ali da će još dodatnih milijardu dinara biti obezbeđeno iz evropskih fondova i bužeta lokalnih samouprava.

- Statistika pokazuje da, s obzirom da preduzeća imaju godinu dana obaveze prema NZS pre svega da isplaćuju poreze i doprinose, kada istekne ta obaveza, više od 70 odsto ljudi zadrži se u biznisu - podvukao je Martnović.

Navodi da su najčešće oblasti u kojima mladi privrednici započinju biznis u oblasti proizvodne i prerađivačke industrije, zatim u oblasti usluga i zanata.

- Činjenica da je veliki deo tih ljudi poslovao u sivoj zoni, mi ih ovim simboličnim subencijama uključujemo u legalne tokove - ukazao je Martinović.

Direktorka Sektora preduzetništva PKS Branisalava Simanić ističe da je Komora, kao partner Vlade Srbije, formirala parlament preduzetnika kao najviši organ odlučivanja u oblasti preduzetništva.

- Kroz rad tog parlamenta oni imaju mogućnost da predlože različite izmene i dopune zakona i zakonskih rešenja, da daju predloge za smanjenje parafiskalnih nameta koji su njima dosta opterećujući, kao i da reše mnoga druga konkretna ptianja - rekla je Simanić.