Država obezbedila novac za bolji život na selu: Mladima novac za kuće i gazdinstva, a tu je i besplatan prevoz za sve

Život u velikim gradovima i urbanim sredinama postao je iz godine u godinu sve popularniji trend, ali ipak kada god želimo da posegnemo za zdravim i mirnijim životom okrećemo se selu. Nažalost, tendencija je takva da i ljudi rođeni na selu žure na ulice velelepnih metropola, a retko ko od njih se u rodno selo i vrati. Ipak, kako život na selima ne bi bio na nivou statističkih grešaka i da bogata seoska zemlja ne bi bila prazna i neokopana neophodno je da se ljudi animiraju i ostanu da žive na selu, ili vrate u ruralna područja ako su iz njih otišli. 

Veliku ulogu u podsticanju povratka ljudi i ponovnog rada i života u selima nosi i država. Ona je ta koja mora da omogući ljudima da se iz velikih gradova vrate selu i da tamo pokrenu svoje poslove i ostvare svoje životne ciljeve, ali i da onima koji već žive na selu omogući da se odvoje od roditeljskih ognjišta i stvore svoje. 

Republika Srbija u proteklih nekoliko godina sprovodi niz programa za poboljšanje uslova života i rada na selu, od rešavanja pitanja egzistencije stanovnika sela kroz zadruge, dodelu sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, dodelu sredstava za kupovinu mini-buseva za prevoz seoskog stanovništva do lekara, do škole ili opštinskog i poštanskog šaltera, kao i podstcanje kulturnog života seljana i negovanje tradicije organizovanjem manifestacija.

Aktivnosti na ostvarivanju cilja da se pojedini gradski stanovnici vrate u seoska područja ima snažno uporište u Investicionom planu "Srbija 2020-2025" koji je utemeljio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Ovim planom predviđeno je izdvajanje od pet milijardi evra za izgradnju 5.000 kilometara regionalnih i lokalnih puteva.

Istovremeno, tri milijarde evra je planirano za izgradnju vodovoda i kanalizacije južno od Save i Dunava. Takođe, mimo budžeta opredeljeno je i 300 miliona evra za kupovinu traktora, navodnjavanju i komasaciji. Finansiranjem ovakvih projekata i potreba mogu se zadovoljiti stvarne životne potrebe ljudi u seoskim sredinama. 

Uz ogroman trud i podsticaje države mladi ponovo žive i rade u selima i vraćena je nada u razvoj srpskog sela. Republika Srbija mladim poljoprivrednicima dodeljuje novčane subvencije kako bi se život na selu razvijao. U okviru podsticaja za 3.000 mladih poljoprivrednika dodeljeno je već više od 25 miliona evra. Najviše projekata je u voćarstvu, stočarstvu i povrtarstvu, prvenstveno jer u tim oblastima poljoprivrednici i stiču najviše profita. Na ovaj način država jača i oživljava seoske sredine, područja koji su osnova daljeg razvoja prehrambene i prerađivačke industrije. 

Od 2017. godine država pruža podršku mladim poljoprivrednicima kroz start-ap programe. Posebno je osmišljen plan i program podrške za one koji osnivaju nova poljoprivredna gazdinstva, a pravo na podsticaj ostvaruju punoletni primarni poljoprivredni proizvođači starosti do 40 godina. Do sada su realizovana tri konkursa i već je isplaćeno 4.640 zahteva. 

Takođe, država je obezbedila niskokamatne kredite za mlade poljoprivrednike koji im omogućavaju da razvijaju svoja poljoprivredna gazdinstva i šire ih u skladu sa svojom delatnošću. Na raspolaganju su im povoljni krediti sa fiksnom kamatnom stopom od 1 odsto, što je mnogo povoljnije od bilo kog poljoprivrednog kredita u banci. 

Država pokriva troškove kupovine kuće na selu i omogućava razvoj ruralnih područja naše države u iznosu od 10.000 evra. Ova mogućnost namenjena je svim parovima koji su bračnoj ili vanbračnoj zajednici, samohranim roditeljima i mladim poljoprivrednicima - mlađim od 45 godina. Oni ne smeju biti u procesu kredita i ne smeju da budu bivši vlasnici nekretnine. Do sada je uručeno rešenje o kupovini 651 kuće, a oni će vlasnici kuća morati da budu narednih 10 godina, a država je ukupno dala 686,5 miliona dinara za te potrebe. 

Akcija se nastavlja i u planu je da se u 2022. godini obezbedi krov nad glavom za još 6.000 porodica u ukupnom iznosu od 50 miliona evra, a za pet godina još 30.000. Prema podacima Ministarstva za brigu o selu, postoji 150.000 praznih kuća čiji se vlasnik zna u selima širom Srbije i 50.000 čiji se vlasnik ne zna, tako da će dosta kuća ostati prazno i dalje i ova akcija će moći da se nastavi. Najviše kuća u ovom krugu konkursa kupovalo se u selima u Vojvodini, a strateški je plan da se više popune sela u istočnom i južnom delu Srbije kako bi se Srbija ravnomerno razvijala i podmlađivala.

Mnogi meštani seoskih oblasti imaju problem prevoza i neretko su odsečeni od gradskih i urbanih mesta. U 18 ruralnih lokalnih samouprava obezbeđen je prevoz za meštane tih sela mini-autobusima, kako bi mogli da obavljaju svakodnevne aktivnosti lako i efikasno. U planu je da prevoz mini-autobusima stigne u sva ruralna područja i olakša meštanima udaljenih sela svakodnevicu.

Za potrebe ovog projekta država je utrošila 120 miliona dinara, a pomoću ovih sredstava rešen je problem prevoza u čak 479 sela širom Srbije. Prevoz će svake nedelje koristiti čak 17 do 18.000 putnika. Velika prednost ovog podsticaja jeste što je prevoz potpuno besplatan za putnike. Država obezbeđuje vozilo, a lokalna samouprava će imati obavezu da servisira vozilo i da obezbedi vozača i gorivo. 

Država opredeljuje sredstva za potrebe osnivanja seoskih zadruga. Dodeljuju se bespovratna sredstva za unapređenje zadruga iz čitave Srbije, a uz taj novac proizvođači lakše razvijaju svoje seoske biznise. Tokom 2021. godine opredeljeno je pola milijarde dinara za potrebe 57 seoskih zadruga. Novac je dobilo 18 starih zadruga za koje je izdvojeno do 15 miliona po zadruzi i 39 novih zadruga, kojima je bio namenjen iznos do 7,5 miliona dinara.

Državni podsticaji i programi podrške nisu samo borba za sela, nego i za celu Srbiju. Seoska područja će postati naseljenija, ali će pre svega porodice obezbediti sebi krov nad glavom što je i najteži životni zadatak svakoga od njih.

U planu je i adaptacija seoskih domova kulture ili zadružnih domova u multifunkcionalne objekte, koji će seoskom stanovništvu doneti nove sadržaje ali i olakšati život pružanjem različitih usluga. Projekat na kom će se u budućnosti raditi jeste i ostvarivanje prava na socijalnu penziju, koja bi podrazumevala da svi stariji od 65 godina, među kojima je najviše žene i to žene sa sela, a koji nemaju penziju ni druga primanja, dobiju mogućnost da budu korisnici socijalne-garantovane penzije. Ministarstvo za brigu o selu predlaže da to bude iznos od minimum 100 evra mesečno.