Šta će biti sa javnim preduzećima u Srbiji: Iz Svetske banke objasnili kada sledi privatizacija!
Vasiljević je naveo da je sektor javnih preduzeća, uprkos napretku, i dalje prilično velik i predstavlja ozbiljan rizik kako za fiskalnu poziciju, tako i za ukupno poslovanje privrede.
DA LI ĆE IPAK BITI KREDITA "NA REČ"? NBS dala odgovor na ovo pitanje
"SRPSKA EKONOMIJA MOŽE DA RASTE I DO 7 ODSTO" Šef kancelarije Svetske banke u Beogradu donosi sjajne vesti
SVAKO DOMAĆINSTVO ĆE PLAĆATI NOVI POREZ NA IMOVINU: Izdatak za sve koji imaju ove vrste pomoćnih objekata
- Imali smo situaciju da su javna preduzeća ponovo generisala gubitke posle nekoliko godina uslovno govoreći pozitivnog poslovanja i to je ciklus kroz koji smo nekoliko puta prošli, rekao je Vasiljević u onlajn uključenju na konferenciju "Zašto su javna preduzeća u Srbiji na gubitku".
Naveo je da su u prethodnih nekoliko godina u nekoliko velikih javnih preduzeća u manjoj ili većoj meri započete reforme, kao na primer, u Železnici gde je, napominje, dosta toga urađeno oko restrukturiranja, reorganizacije i racionalizacije samog preduzeća i očekuju se da se vide pozitivni efekti tih mera. Vasiljević kaže da su određene reforme sprovedene i u drugim većim preduzećima, poput EPS-a i Srbijagasa.
- Mada, moj utisak je da je još mnoga toga ostalo da se uradi, rekao je Vasiljević na konferenciji koju je organizovala Business Info Group uz podršku National Endowment for Democracy.
Naveo je da je nedavna analiza MMF među 20 zemalja srednje i istočne Evrope pokazala da u svim tim zemljama, bez izuzetka, učešće javnog preduzeća podrazumeva nižu produktivnost i veće troškove i fiskalne rizike za privredu.
Kaže da međunarodna iskustva pokazuju da je tu ključan dobar i transparentan okvir za korporativno upravljanje javnim preduzećima.
- Tu Srbija ne stoji sjajno. U izveštaju MMF među 20 zemalja srednje i istočne Evrope, Srbija je tek na 15. mestu po kvalitetu okvira korporativnog upravljanja u javnim preduzećima. Očigledno dosta prostora ima za napredak - rekao je Vasiljević.
Naveo je da je Zakon o javnim preduzećima usvojen pre nekoliko godina rešio neke probleme, ali da i dalje u tom propisu ima dosta manjkavosti.
Jedna od njih se, kaže Vasiljević, upravo odnosi na način imenovanja upravnih tela u javnim preduzećima koja je u srži korporativnog upravljanja.
Postojećim zakonom, navodi, nadzorne odbore i direktore u javnim preduzećima bira i postavlja Vlada i praktično nadzorni odbor ne može da vrši svoju funkciju, jer za to nema glavnu polugu, a to je postavljanje i smenjivanje menadžmenta.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorad Filipović kaže da neka javna preduzeća zaslužuju da idu u privatizaciju, neka traže privatne partnere zbog nedostatka investicija, dok neka sasvim dobro mogu da funkiconišu ukoliko država ne bi imala prevelike apetite prema njima.
Smatra da ne treba na brzinu ulaziti u čistu pirvatizaciju velikih javnih preduzeća, bez transparentne i vrlo detaljno proučene porblematike.
Naveo je da mnoga javna preduzeća u drugim zemljama funkcionišu u državnom vlasništvu na izvanredan način i ostvaruju profit, pogotovu u telekomunikacijama i elektroprivredi, kao na primer u Nemackoj i Českoj.
Profesor na Tehnološko-metalurškom fakultetu Petar Ðukić smatra da bi delimična privatizacija javnih preduzeća uvela nekakav red u tom sektoru, ali da je tu potreban oprez kako se ne bi ugrozio javni interes.
- Potrebna je jedna odlučna strategija i zagristi tu kiselu jabuku koja se zove javni sektor uopšte u Srbiji - kaže Ðukić.
Naveo je da javni sektor "vuče" ogorman deo privrede u nisku produktivnost, nedovoljno inevstiranje i odustvo modernizacije, te da se mnoge kompanije u svetu privatizuju da bi se pospešila njihova produktivnost.