KO ĆE IMATI PREDNOST PRI DODELI BESPLATNE STOLARIJE: Rok za prijavu uskoro ističe, a odlučivaće rang lista
Opštine u Srbiji imaju manje od 10 dana da se prijave za program kojim država obezbeđuje značajne subvencije za zamenu stolarije na stanovima i kućama, ali i za kupovinu novih kotolova za grejanje. Mnoge opštine već su počele da se prijavljuju resornom ministarstvu za sredstva, rok za prijavu ističe 21. maja, a onda su na potezu građani.
OD MESIJEVOG I RONALDOVOG DRESA SA MOZZARTOVIH AUKCIJA - 2,4 MILIONA DINARA „PARA GAVRILO“!
Udvostručena trgovinska razmena Srbije i Slovenije: Uprkos pandemiji beležimo rast
OTVARA SE GRČKA! EVZONI OD SUTRA DIŽE RAMPU ZA SRBE: Danas dozvoljen prelazak samo sa grčkim pasošima
Očekivanja su da će do 10. juna biti potpisani ugovori sa opštinama, a potom slede još dva javna poziva. Prvi će biti namenjen kompanijama koja će i raditi na poslovima ugradnje stolarije i peći, a drugi će biti za građane.
Javni pozivi za građane praktično će biti raspisani početkom trećeg kvartala 2021. godine, odnosno u julu.
Koji će kriterijumi biti ključni u rangiranju i koja će sve biti potrebna dokumentacija biće na opštinama. Oni će detaljno, u saradnji sa resornim insitucijama, propisati ko to ima prednost i koji će biti uslovi za dobijanje državne subvencije koja će iznositi polovinu novca od ukupnog troška građana za stolariju ili peći.
Na osnovu kriterijuma koji će biti propisani, prijavljeni će se bodovati i na osnovu toga će se formirati konačna rang lista. O svemu tome vodiće računa opštinska komisija.
- Treba hitno da se objave uslovi, zbog građana, šta tačno treba i koji su uslovi prijave na konkurs. Prosečna starost objekata u Srbiji je preko 50 godina, tako da mi uveliko imamo veliki broj građana koji ispunjavaju sve uslove za energetsku sanaciju stambenih objekata, kaže Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije.
- Energetska efikasnost meri se sa termalnim kamerama, i ono što su merenja do sada pokazala jeste da su glavni izvori gde se najviše gubi toplota upravo stolarija i fasada, kaže Rodić i dodaje da će u sklopu ovog projekta to raditi komisije koje treba da osnuju opštine.
Kako dodaje, kada je 2004. godine Građevinska komora Srbije, radila istraživanja energetske efikasnosti ispostavilo se da je oko milion i po objekata bilo zrelo za rekonstrukciju.
- Danas ih je mnogo više od milion i po, zaključuje Rodić.
Energetski pasoš će najverovatnije biti jedan od kriterijuma. Reč je o sertifikatu kojim se proveravaju energetska svojstva i efikasnost objekta, što bi u prevodu značilo koliko nam je na stanu izolacija u stanju da zadrži toplotu.
Fokus pri dodeli subvencija za stolariju mogao bi da bude na objektima koji se kotiraju na nižim stepenicima energetske efikasnosti. Konkretno to bi bilo ispod takozvanog C razreda koji je na trećem mestu od ukupno 8.
Praktično na listi prioriteta bili bi sledeći razredi D, F I G, dok se A i B, pa i C ne bi uzimali za prioritete. Važna informacija je i da sva novogradnja mora da ispuni kriterijume C kategorije, dok se za postojeće objekte očekuje da se nakon rekonstruktivnih radova, njihov energetski razred poveća makar za 1.
U sklopu pilot projekta, za koji je ovaj konkurs raspisan i koji će se odvijati ove godine, dodeliće se 54 miliona dinara za ove namene, a maksimalni iznos sredstava po lokalnoj samoupravi je 10 miliona.
Pored budžetskih sredstava u narednim godinama iz Ministarstva očekuju finansijsku podršku fondova EU, kao i međunarodnih finansijskih institucija kao što su Svetska banka, Evropska investiciona banka, Banka za obnovu i razvoj, Nemačka razvojna banka KfW i sl. pisao je Tanjug. Prema najavama iz resornog ministarstva kada projekat uđe u fazu pune realizacije na raspolaganju će biti budžet od oko 150 miliona evra.
Kao jedan od pokazatelja kako će izgledati rangiranje domaćinstava za dodelu subvencija za energetsku sanaciju stambenih objekata može poslužiti i set kriterijuma koji su se koristili u sličnom projektu koji je sproveden u Užicu 2019. godine.
Naime bilo da je reč o subvencijama za stolariju, fasadu, ili zamenu ložišta, prijave građana su se bodovale na osnovu:
- Faktora iskorišćenja površine ( Površina objekta podeljena sa brojem korisnika objekta).
- Stanja spoljnih zidova
- Tehničke karakteristike spoljne stolarije
- Postojeći način grejanja
- Vrsta grejnog uređaja
Što su imali manji broj bodova na osnovu navedenih kriterijuma, to su bili više pozicionirani na konačnoj rang listi.
Ovim Projektom je predviđeno nekoliko mera povećanja energetske efikasnosti objekata od subvencija za stolarije, preko pomoći za izolaciju i zamenu ložišta do ugradnje solarnih kolektora za zagrevanje vode.
Iako su, statistički, glavni izvor gubitka toplote prozori i vrata, zamena stolarije ne može da ostvari potpun efekat ako je termoizolacija objekta loša. Jedan objekat kroz neizolovane zidove gubi u proseku oko 30 odsto energije, dok su tavanica i krov odgovorni za oko 25 odsto gubitaka energije.
Takođe, termoizolacija, u zavisnosti od stanja stolarije, smanjuje potrošnju energije od 40 do 60 odsto, i s' obzirom da traje u proseku 25 godina, ona generalno produžava rok trajanja objekta na koji se postavlja.
U sklopu povećanja energetske efikasnosti biće subvencionisana i zamena peći, odnosno individualnih ložišta u domaćinstvima. Očekuje se da bi kroz ovaj program moglo da bude zamenjeno čak 1,2 miliona ložišta koja trenutno ne ispunjavaju ekološke standarde.
U resornom ministarstvu veruju da ovaj posao može da se završi u naredne tri godine, što će omogućiti da računi građana budu 15 do 20 odsto niži, bilo za toplotnu ili za električnu energiju.
Takođe, subvencionisaće se i ugradnja solarnih kolektora, ali kako zelena, ekološki održiva i efikasna tehnologija, kao i upotreba obnovljivih izvora energije, tek treba da se omasovi u našoj zemlji, mnogi mešaju solarne panele, koji isključivo služe za transformaciju sunčeve u električnu energiju, sa solarnim kolektorima.
Solarni kolektori koriste energiju sunca kako bi stvarali toplotu (ne energiju) koja može da se iskoristi kako bi se zagrejala voda za tuširanje, dogrejao prostor ili oprali sudovi ili veš. Korišćenjem solarnih kolektora za zagrevanje vode se drastično smanjuju troškovi, u proseku od 50 do 80 odsto.