fbpx
Skip to main content
vetropark

VUČIĆ DOVEO INVESTICIJE VREDNE MILIJARDU EVRA: Vetroparkovi oduvali strah od zimske sezone (INFOGRAFIK)

Foto: Profimedia
Vlada Srbije omogućila povoljne uslove za ulaganje u obnovljive izvore energije, treći vetropark se gradi, a stiže još projekata

Vetroparkovi su jedna od najznačajnijih investicija u Srbiji, ne samo zbog količine novca koja će se sliti u državni budžet, već zbog toga što njihovom izgradnjom, naša zemlja ne bi morala da kupuje električnu energiju iz inostranstva.

Samim tim, neizvesnost oko uvoza struje pred svaku sezonu, postaće prošlost, s obzirom da će Srbija uskoro imati tri vetroparka koja će napajati domaćinstva, a tako ćemo ispuniti i obavezu prema Evropskoj energetskoj zajednici.

Prvi vetropark, međutim, izgrađen je 2015. godine, tek kada je Vlada Srbije, na čelu sa tadašnjim premijerom Aleksandrom Vučićem, odlučila da promeni uslove koji su kočili investicije “teške” celu milijardu evra i dala državne garancije. Do tada, Srbija je uveliko kuburila sa strujom i svake zimske sezone je pretio kolaps!

Investicije u obnovljive izvore energije: OVO je dugoročni plan Srbije za PROIZVODNJU STRUJE

vetropark
Foto: Profimedia

Kako funkcionišu vetroparkovi?

Vetar predstavlja nepresušni izvor energije i on se u velikom broju evropskih zemalja već uveliko koristi kao dobar resurs za proizvodnju energije. Energija vetra predstavlja kinetičku energiju koju sadrži vazduh koji struji. Količina energije koja se dobija od vetra uglavnom zavisi od brzine vetra ali i od, u mnogo manjoj meri, gustine vazduha.

BOLJI SMO OD SVIH: Prvi put u modernoj istoriji, SRBIJA je zabeležila najveći rast izvoza u SVETU!

U Kuli niče vetropark

Da je Srbija već uveliko krenula da sledi bogate evropske države kada je u pitanju energija vetra pokazuju primeri izgradnje prvih vetroparkova ali i podizanje novih.

1. KULA

Prvi vetropark u Srbiji „Kula“ zvanično je otvoren 2015. godine. Reč je o postrojenju koje se sastoji od tri vetrogeneratora visine 178 metara, a u čiju je izgradnju uloženo 15 miliona evra. Vetrogeneratori u Kuli najviši su u jugoistočnoj Evropi, imaju snagu 9,9 megavata i proizvode 27 miliona kilovat sati zelene energije što je dovoljno za potrebe oko 8.000 domaćinstava.

Vetropark
Foto: Srbija Danas

2. LA PICCOLINA

Svoj drugi vetropark „La Piccolina“ kod Vršca Srbija je dobila 2. oktobra 2016. godine. Čine ga dve vetrenjače ukupne snage 6,6 megavati (MW) a proizvodnja energije na godišnjem nivou je oko 20 gigavatsati. Ovaj vetropark, koji je ujedno i prvi vetropark u južnom Banatu, strujom snabdeva oko 5.500 domaćinstava. U izgradnju vetroparka kod Vršca uloženo je 10 miliona evra.

vetropark
Foto: Srbija Danas

3. MALIBUNAR

Otvaranje trećeg vetroparka „Malibunar“ u opštini Alibunar očekuje se u septembru 2017. godine. Ovaj vetropark je kapaciteta 8 megavati (MW) i sastoji se od četiri turbine tipa Senvion M-100. Očekivana godišnja proizvodnja energije ovog vetroparka je 23.8476 megavatsati (Mwh) a vrednost investicije je oko 13,8 miliona evra. Otvaranjem vetroparka „Malibunar“ te samim tim izgradnjom kapaciteta obnovljivih izvora energije ova južnobanatska opština očekuje i povećanje broja zaposlenih.

Investicije u obnovljive izvore energije: OVO je dugoročni plan Srbije za PROIZVODNJU STRUJE

Posle vetroparka „Malibunar“ u južnobanatskoj opštini Alibunar sledeće godine treba da bude otvoren i vetropark „Alibunar“.

Popred vetroparkova „Kula“, „La Piccolina“, „Malibunar“, Srbija u narednim godinama treba da dobije još vetroparkova. Do kraja 2018. godine u planu je otvaranje vetroparkova "Alibunar" i "Košava", dok će 2019. godine biti otvorena još dva vetroparka "Kovačica" i "Čibuk". 

Malibunar
Foto: Srbija Danas

Predstojeće otvaranje trećeg vetroparka u Srbiji „Malibunar“ potvrda je dobre politike u oblasti energetike koju vodi Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo. To je snažna potvrda da će Srbija svojim podsticajnim merama obezbediti izgradnju većeg broja kapaciteta iz obnovljivih izvora. Izgrađeni vetroparkovi u Srbiji i planovi izgradnje novih pokazuju da Srbija uveliko ide stopama razvijenih evropskih država.

Srbija do 2020. godine treba da poveća udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji sa sadašnjih 21 odsto na 27 odsto. Očekuje se da će do tada imati više od 600 megavata struje iz obnovljivih izvora energije pri čemu je predviđeno da se 500 megavata obezbedi iz energije vetra, a 100 megavata iz hidrosektora i biomase.

Cena struje u Srbiji NAJNIŽA u EU i u regionu

Ako se u obzir uzmu planovi otvaranja novih vetroprakova u Srbiji očigledno je da Srbija sigurnim koracima grabi ka cilju, pre svega zahvaljujući snažnoj podršci i podsticajima države za ulaganje u „zelenu energiju“. Do sada Vlada Republike Srbije napravila je krupne korake kada je reč o obnovljivim izvorima energije, taj trend će se nastaviti i u budućnosti. 

 

Pročitajte i:

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD vesti

SD novčanik

SD posao

SD obrazovanje

SD energetika

Vremenska prognoza
Pretežno oblačno
11 Beograd