ETF-ovac najbolji izvoznik jagnjadi u Srbiji: Porodica Dobrašinović gaji oko 700 grla, korona pravi prepreke
Za najkvalitetniji priplodni materijal jagnjadi koja se iz Srbije izvoze širom Balkana zaslužan je diplomac beogradskog ETF-a - Vladimir Dobrašinović (35) iz valjevskog sela Lelić.
Iduća godina će biti berićetna za srpske poljoprivrednike: Uzgajanje ovih kultura donosi NAJBRŽU ZARADU
ZASAĐENO 600 HEKTARA! Duvan u Mačvi neće da bere niko: Koje rešenje nam preostaje?
312 hotela u Srbiji dobilo ekomosku pomoć: Upravo je završena isplata državnih subvencija
Vladimir nije napustio struku i poslednjih desetak godina, zahvaljujući diplomi tog prestižnog fakulteta Beogradskog univerziteta, radi za jednu američku konsalting firmu. Uz to, međutim, takođe punu deceniju je i u ozbiljnom biznisu ovčarstva na porodičnom imanju u Leliću, na kojem je pažljiv odabir i stroga selekcija, sjeničke pramenke i romanovske ovce svrstala farmu Dobrašinovića u jednu od najboljih u Srbiji po proizvodnji priplodnog materijala.
- U proizvodnji priplodnog materijala matematika je totalno drugačija, ulaganja su veća, ali je i prihod naravno veći. Majka Milena je ovde na neki način glavna. Na njoj se vodi gazdinstvo, svi mi dođemo i odemo, ali ona je konstantno ovde i vodi računa o stadu. Bez lažne skromnosti, imamo jedno od najboljih stada u Srbiji, a u Kolubarskom regionu na osnovu analiza instituta najveći smo proizvođači priplodnog materijala - priča Vladimir.
Na farmi u Leliću Dobrašinovići trenutno imaju 300 grla, a u okolini Kragujevca skoro 400. Plan je, kako kaže Vladimir, da dostignu broj od 1.000 grla, izgrade klanicu i restoran kako bi zaokružili proces "od njive do trpeze" i kvalitetno jagnjeće meso plasirali na tržište.
Što se tiče izvoza, jagnjad za priplod sa njihove farme stižu širom Balkana, a ove godine i pored ekstremno teških uslova zbog epidemije virusa korona već je prodato 150 komada, a još toliko čeka da dostigne starosnu granicu kako bi bila isporučena kupcima.
- Poslednjih par godina stvarno je bila dobra prodaja priplodnog materijala, ni ove godine ne možemo se žaliti, iako ide sporije. Što se tiče klaničara, Srbija ima problem jer je izvoznik, a taj deo oko izvoza ne rade ozbiljni ljudi i ozbiljne firme, nego su to više šverceri koji zbog korona virusa tu barijeru nisu mogli preskočiti. Trenutna cena kilograma žive vage jagnjadi u Makedoniji i na Kosovu je 2,5 do 3 evra, u Crnoj Gori odgajivači imaju garantovanu cenu od 2,4 evra i nema limita težine. Bosna ima svoju klasičnu cenu, jagnje je oko 100 evra i nebitno je da li ono ima 25 ili 50 kilograma, samo da je mlado i po tome su specifični. Srbija ima trenutnu cenu za mladu jagnjad dva evra što znači da imamo očigledan problem sa plasmanom te robe na neka dalja tržišta. Praktično, imamo samo jednu firmu u Temerinu koja izvozi za Palestinu - navodi Vladimir.
Cena 2,1 evro po kilogramu
Vladimir Dobrašinović napominje da odgajivači moraju biti svesni da je poslednjih 20 godina prosečna cena jagnjadi 2,1 evra po kilogramu i da jedino ko se uklapa u tu proizvodnju treba da radi, dok u suprotnom "ne može očekivati ništa sem gubitka".
- Ekonomski parametri takvi da već mi sa ovim brojem grla ne možemo da obezbedimo platu koju može da ima najobičniji majstor. Uz to, svaka mašina s kojom radimo na ovom terenu starija je od vozača i to je porazno. Rešenje je da proizvodimo više i bolje, da sa istim sredstvima i istom zemljom upotrebimo neka naučna znanja da proizvedemo više - poručuje on.