Evo šta se dešava sa dugovanjima prema banci nakon nečije smrti

Neretko se puta desilo da kada nam neko umre, da je mnoge posle te užasne činjenice i perioda preboljevanja, "zapljusnula" druga neprijatna činjenica - a to je da je pokojnik imao neizmirena dugovanja prema banci. Naravno, što su veća dugovanja ostala iza njega, veća je glavobolja. Ipak, nije sve tako crno...

Dva načina računanja vremena: Jedan znate, drugi će vam PROMENITI ŽIVOT!

Trošimo gotovo pet puta više struje od evropskog proseka

Naime, nečije dugove, bilo da je to prekoračenje dozvoljenog minusa, manji ili veći kredit ili nešto treće, naslednici ne preuzimaju "po difoltu", već samo ako, kako objašnjava Dejan Gavrilović iz udruženja potrošača "Efektiva", i nasledi nešto od svog pokojnog roditelja, rođaka, prijatelja...

- Naslednik imovine nasleđuje i dugove u visini nasleđene imovine. Ako nasledniku ne ostane ništa od imovine iza pokojnika, nije u obavezi ništa da plati. Međutim, banke neosnovano plaše ljude u pokušaju da naplate dug od srodnika - kaže Gavrilović.

Ovo su potvrdili u Narodnoj banci Srbije (NBS) gde se pozivaju na Zakon o nasleđivanju.

- Ukoliko korisnik kredita (ostavilac) nije za života na drugi način obezbedio otplatu kredita, njegova prava i obaveze iz ugovora o kreditu prelaze na njegove naslednike. Zakonom o nasleđivanju propisana je obaveza naslednika da odgovara za dugove ostavioca. Zaostavštinu ostavioca čine imovinska prava i obaveze. Nasleđuju se, dakle, ne samo imovinska prava već i obaveze, u konkretnom slučaju – dug po kreditu. U trenutku smrti korisnika kredita njegova celokupna zaostavština prelazi po sili zakona na naslednike - stoji u obrazloženju NBS.

Prihvatanje nasledstva automatski podrazumeva i prihvatanje obaveza, odnosno dugovanja, ali samo do visine vrednosti nasleđene imovine, dodaju u banci. Ukoliko ima više naslednika, oni solidarno odgovaraju za nasleđene dugove, svaki do visine vrednosti svog naslednog dela, bez obzira na to da li je izvršena deoba nasledstva. Ako je deoba nasleđene imovine izvršena, dugovi među naslednicima dele se srazmerno njihovim naslednim delovima.

Sve ovo se odnosi na one dužnike koji prilikom zaključenja ugovora s bankom nisu obezbedili otplatu kredita npr. polisom životnog osiguranja ili nekom drugom vrstom osiguranja koje, između ostalog, mogu da pokriju i smrtni slučaj.

Kod nasleđivanja obaveza po osnovu kredita obezbeđenog hipotekom banka ima na raspolaganju sredstvo obezbeđenja – založno pravo na nepokretnosti.

U slučaju da nakon smrti korisnika kredita naslednici ne otplaćuju uredno i u potpunosti dug po kreditu, banka je ovlašćena da naplatu potraživanja po kreditu ostvari prodajom založene nepokretnosti. Centralna banka savetuje građane koji su naslednici nepokretnosti pod hipotekom da nastave sa izmirenjem redovnih obaveza po kreditu kako ne bi došli u situaciju da banka celokupno dugovanje proglasi dospelim i proda nepokretnost.

Kada nastupi smrtni slučaj korisnika kredita, potrebno je što pre obavestiti banku o događaju radi dogovora u vezi s daljom otplatom kredita.

Ukoliko dospelo dugovanje po kreditu ne bude izmireno, banka ima pravo da na dospeli dug obračuna zateznu kamatnu stopu, što naslednike kredita izlaže dodatnom trošku. Kako do toga ne bi došlo, naslednik ili naslednici imovine korisnika treba da kontaktiraju banku i potpišu ugovor o pristupanju dugu. Nakon preuzimanja obaveza po kreditu, korisnici mogu da izvrše prevremenu otplatu kredita ili da, uz dogovor s bankom, nastave s redovnim izmirenjem dospelih obaveza do predviđenog roka otplate.