EVROPSKA STATISTIKA NEUMOLJIVA: Hrvatska predvodi EU u najcrnjem mogućem smislu
Pad zarada zaposlenih od čak 10,6 odsto u Hrvatskoj u ovoj godini je tu zemlju svrstalo na prvo mesto među državama EU, podaci su Eurostata. To, prema tumačenjima stručnjaka, znači da suočavanje sa posledicama korona krize Hrvatskoj tek predstoji u narednih nekoliko veoma teških godina.
DRŽAVA SPREMA VODIČ ZA RADNIKE I POSLODAVCE U SRBIJI: Koje sve obaveze očekuju zaposlene za rad od kuće?
KORONA UZELA PREVELIKI DANAK: Ekonomija u minusu, restorani se možda otvaraju od Svetog Jovana
VELIKA STVAR ZA NAŠU ZEMLJU: Korona nije prekinula realizaciju nijednog projekta u Srbiji
Statistika Eurostata pokazala je naime, da je Hrvatska više nego dvostruko nadmašila prosek EU, u kojoj su dohoci zaposlenih u ovoj godini niži za 4,8 posto. Glavne razloge smanjenja dohodaka eurostatističari vide u znatnom povećanju bolovanja koje je donela pandemija korona virusa.
Takođe, upozoravaju da su mnoge firme "stavile ključ u bravu" ili rade skraćeno, kao i da su tokom "zaključavanja" mnogi prestali sa radom. Posledica toga, ukazuje se, su i otpuštanja, kao i neprodužavanje ugovora o radu na određeno vreme, ali i skraćeno radno vreme i izostanak sezonskog zapošljavanja. Sve u svemu, manje odrađenih radnih sati, a time i niža primanja zaposlenih.
Korona kriza je najteže pogodila uslužne delatnosti, što znači da su veći udarac pretrpele zemlje koje se oslanjaju na usluge, posebno na turizam i ugostiteljstvo, kao i zaposleni u tim sektorima. Hrvatska svakako spada u tu kategoriju, budući da uveliko zavisi od turizma i pratećih delatnosti.
Najveće žrtve mladi i žene
U analizi Eurostata ocenjuje se i da su najveće žrtve korona krize mladi i radnici s ugovorima na određeno vreme, kao i samozaposleni. Kaže se i da je korona kriza na tržištu rada teže pogodila žene nego muškarce.
U Eurostatovoj analizi se ističe i da su pad dohodaka ublažile mere koje su države preduzimale da bi očuvale radna mesta, što je bio slučaj i u Hrvatskoj.
Ekonomisti, sagovornici portala, procenjuju da bi u Hrvatskoj pad zarada bio i veći da država nije uskočila, a znatno bi porasla i nezaposlenost.
Napominje se i da se hrvatska statistika razlikuje od podataka Eurostata i ne pokazuje isti pad zarada, a ekonomisti to tumače primenom različitih mteodologija.