"HODAJU PO TANKOJ ŽICI" KAKO SE ZAHUKTAVA KORONA: Zapošljavaju 50.000 ljudi u Srbiji, a ekonomija im sve umornija
Italija je trpela i zdravstveno i ekonomski i tokom prvog talasa pandemije, a danas su i život i standard u ovoj zemlji, dodatno uzdrmani pooštravanjem mera zaključavanja. I sve to je poruka i za Srbiju u kojoj radi 1.600 kompanija iz Italije.
KO ĆE MOĆI DA PRIUŠTI PUTOVANJE NAKON PANDEMIJE? Cena avionskih karata znatno će se promeniti, ali u kom smeru?
NOVO POSKUPLJENJE ČEKA GRAĐANE: Koliko će skočiti cena benzina u Srbiji?
VAKCINA LANSIRALA CENE U NEBESA: Vrednost crnog zlata dostigla najduži rast još od juna
Italija je i naš drugi najveći spoljnotrgovinski partner, odmah posle Nemačke, a još je niz činjenica koje nas ekonomski povezuju.
Italijanske firme u Srbiji zapošljavaju više od 50.000 radnika, od čega 39.000 neposredno zaposlenih i 12.000 angažovanih kao spin-off i lizing osoblje. Iz ove zemlje nam stižu i značajne investicije, i to vrednosti oko 154 miliona evra.
Prema podacima Udruženja italijanske privrede Konfindustrija, u Srbiji su prisutne kako velike italijanske kompanije tako i dosta malih i srednjih preduzeća. Rade u brojnim sektorima - poljoprivredi, automobilskom, tekstilnom sektoru i proizvodnji odeće, informacionim tehnologijama. Ima ih i u izradi industrijskih proizvoda, uslugama u oblasti konsaltinga i ugostiteljstva, kao i bankarskom i osiguravajućem sektoru.
Ekonomisti su saglasni da će Srbija svakako osetiti posledice koje nose evropske ekonomije. Ističu to praktično od početka panedemije govoreći da Srbija "nije pusto ostrvo" i da uveliko zavisi od spoljnih partnera, i to pre svega Italije i Nemačke.
Profesor na Ekonomskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, Ljubodrag Savić još je u martu ocenio da bi, između ostalih, posledice mogao da trpi naša automobilska industrija, kao najveća investicija iz Italije, i to u smislu održavanja proizvodnje.
- Mnoge komponente za automobile dolaze iz Fijatovih fabrika u Italiji, a imamo i dosta italijanskih fabrika koje proizvode određene delove, sedišta ili kablove za automobile. Prekid tog lanca snabdevanja svakako će uticati na funkcionisanje fabrika. Glavni problem je snabdevanje - ocenio je Savić.
Kako je dodao, iskustva govore da kriza često donosi smanjenje zaposlenih u filijalama van matičnih zemalja. Tako je, na primer, prilikom velike krize 2008. godine francuski predsednik rekao - "smanjićemo radnu snagu zbog manje tražnje", a to se odnosilo na poslove u Rumuniji i Bugarskoj.
Italijanske vlasti do nedavno su se trudile da ne "zaključavaju" svoju državu u potpunosti, ali to je sve teže održati.
Naime, kako je pisao list Forin u opširnoj analizi o stanju italijanske ekonomije, tamošnja vlada "hoda po tankoj žici" kako se zahuktava kriza korona virusa.
List je naveo da su slogani o otpornosti ekonomije, promovisani tokom prvog talasa pandemije, ustupili mesto osećanju umora, koje se prelilo u bes krajem oktobra, kada je vlada najavila novo zatvaranje.
Protesti, koje su u oktobru i novembru predvodili vlasnici malih preduzeća i restorana, kao i samozaposleni profesionalci i sezonski radnici u ugostiteljskom i turističkom sektoru, za sada nisu prerasli u masovni pokret, delom zbog toga što je vlada brzo najavila nove pakete ekonomskog spasavanja za one iz tih kategorija delatnosti koje nove mere pogađaju. Ipak, nezadovoljstvo je opipljivo, a vlada je suočena sa izazovom balansiranja između zaštite zdravlja građana i ekonomije zemlje.
Italijanska centralna banka procenjuje da će suvereni dug zemlje, koji je već drugi po veličini u Evropskoj uniji, iza grčkog, dostići 158 odsto BDP kako se kriza bude zahuktavala. Iako se italijanski dug povećava, on ipak košta manje, jer se kamate drže na niskom nivou.
Nedavno je premijer Italije Ðuzepe Konte apelovao na svoje sugrađane da ne idu na skijanje tokom Božićnih praznika i tako daju svoj doprinos u borbi protiv širenja korona virusa od kojeg je do sada u Italiji preminulo više od 50 hiljada ljudi. Tu se stvorila velika polemika, imajući u vidu da italijanska skijališta svake godine ostvare prihode od oko 11 milijardi dolara, a trećina tog iznosa generiše se tokom prazničnih dana za Božić i Novu godinu.