fbpx
Skip to main content
korona virus

DA LI SRBIJA TREBA DA STRAHUJE? Prognoze ekonomista nisu sjajne - svetu preti nestašica osnovnih životnih namirnica

Foto: Reuters
Sve od hrane, nameštaja, odeće, obuće, elektronike, delova za automobile i bicikle, kao i mašine, ali i toalet papira koga je baš u martu prošle godine nedostajalo u prodaji, može biti na udaru zbog ove situacije, ističu svetski špediterski stručnjaci.

Prošlog marta pandemija virusa korona na kratko je zaustavila globalne lance snabdevanja, a ovog marta to je učinio jedan brod. Naime, kontejnerski brod nasukan u Sueckom kanalu blokirao je protok robe iz Azije ka Evropi, time i ostatku sveta. Ekonomisti strahuju da bi brod mogao tu da ostane nedeljama, što bi značilo kašnjenje pošiljki i mogućnost privremenog nestanka robe na policama širom sveta.

Suze roni sa Cetinja soko, ne padoše nikad ovako duboko: Crna Gora zabeležila najveći javni dug u novijoj istoriji

Suze roni sa Cetinja soko, ne padoše nikad ovako duboko: Crna Gora zabeležila najveći javni dug u novijoj istoriji

Ministarka otkrila koji zaposleni u Srbiji imaju prioritet: Poznato ko može prvi da stane u red za vakcinu protiv korone

Ministarka otkrila koji zaposleni u Srbiji imaju prioritet: Poznato ko može prvi da stane u red za vakcinu protiv korone

ZAGLAVLJENI BROD U SUECU NAPRAVIO ZLO: Nedostajaće nam najvažniji artikal na svetu, kupovali smo ga kao "ludi" (FOTO/VIDEO)

ZAGLAVLJENI BROD U SUECU NAPRAVIO ZLO: Nedostajaće nam najvažniji artikal na svetu, kupovali smo ga kao "ludi" (FOTO/VIDEO)

Sve od hrane, nameštaja, odeće, obuće, elektronike, delova za automobile i bicikle, kao i mašine, ali i toalet papira koga je baš u martu prošle godine nedostajalo u prodaji, može biti na udaru zbog ove situacije, ističu svetski špediterski stručnjaci.

S druge strane, na Srbiju tako nešto, kako stručnjaci ocenjuju, ne bi trebalo da ima preterano veliki uticaj jer se mali deo robe pomorskim putem doprema u našu zemlju.

Šta se zapravo desilo?

Brod "Ever Given", dugačak koliko je zgrada Empajer Stejt Bilding visoka, nasukao se dijagonalno u uskom prolazu od Sredozemnog do Crvenog mora, i najkraćem morskom putu od Azije do Evrope, nakon što je posada izgubila sposobnost upravljanja usred jakog vetra i prašine. Kako je time blokiran prolaz ostalih brodova za kontejnerski prevoz tereta, procenjuje se da se stvara zastoj za oko 9,6 milijardi dolara prometa dnevno.

Bageri i tegljači rade oko 400 metara dugog trupa broda, a u međuvremenu, podaci o praćenju brodova pokazali su da su neki brodovi-kontejneri već počeli da se preusmeravaju oko Afričkog rta, rute koja može dodati dve nedelje dužine putovanja.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Veljko Mijušković smatra da Srbija ne bi trebalo da strahuje od ove situacije, jer kako kaže, mala je količina robe koju dobijamo pomorskim putem.

korona virus
korona virus
Foto: Profimedia

- To uglavnom sve stiže železnicom s jedne strane i s druge iz obližnjih evropskih zemalja ili avionskim putem. To je jedan događaj koji će se rešiti. Naravno, jasno je da će doći do nekih zaostataka u vremenskoj isporuci, ali to je nešto što je sigurno i uračunato kao neka vrsta rizika. Ozbiljne kompanije na to svakako računaju - objašnjava Mijušković.

On dodaje da je osiguranje u ovakvim situacijama veoma bitno.

- Ovako kada se kasni sa robom, važno je sagledati na kome je odgovornost, na kome su kanali, to sve zavisi i do ugovora koji se potpisuje i sa osiguravajućim kućama, a obično takvi aranžmani postoje za ovakve situacije - ističe Mijušković.

Prema njegovim rečima, korona je svakako neke stvari promenila u lancima snabdevanja, što se može pokazati kao dobro baš u ovoj situaciji sa brodom.

- Od prvog tromesečja trajanja korone, morale su se naći alternativne rute i tako je, recimo, železnička konekcija postala popularna pa se dosta robe sada na taj način transportuje. U principu ova situacija samo pokazuje da treba imati alternativne izvore i rute snabdevanja. Prosto uvek treba računati na ovakve nepredviđene stvari - kaže sagovornik.

Protok tereta nije jedina briga

Teško je odrediti precizno koliki su gubici, jer kroz kanal prolazi mnoštvo teretnih brodova dnevno koji prevoze različite sirovine i robu, ali se može sagledati rizik imajući u vidu da 12 odsto celokupne globalne pomorske trgovine prolazi kroz Suecki kanal.

Neki stručnjaci kažu da bi oslobađanje broda moglo potrajati danima ili čak nedeljama, stvarajući efekte talasa u suštinski svim globalnim industrijama.

Navode analitičari, recimo, da bi se ovako nešto moglo odraziti na nestašicu delova za bicikle, ali i na zalihe toalet papira, a to pre svega zbog nestašice kontejnera za prevoz.

Naime, protok tereta nije jedina briga za one koji upravljaju lancima snabdevanja. Takođe je velika potražnja za opremom za prevoz tereta.

- Kada je kanal blokiran, znači da kontejneri ne mogu da se vrate za utovar robe - objasnio je Florian Braun, šef jedne kompanije za prekookeanski transport za Evropu, Bliski Istok i Afriku,

Brazilska kompanija Suzano SA, najveći proizvođač drvene celuloze, sirovine za proizvode koji uključuju materijale za kupatilo, ističe da bi značajni poremećaji u trgovini celulozom mogli na kraju da utiču na zalihe toaletnog papira ako proizvođači nemaju dovoljno zaliha, prenosi Blumberg. Slična je situacija i sa drugim proizvodima.

Na kome je odgovornost

Špediteri mogu tražiti potraživanja od osiguravajućeg društva "Ever Givena" zbog gubitaka koji proizlaze iz kašnjenja pošiljki, rekli su Rojtersovi izvori.

Prevoznici će verovatno reći brodarima i špediterima da situacija potpada pod klauzulu više sile u ugovorima ako se reši u narednih nekoliko dana, objasnio je Florian Braun.

- Ako se ta situacija ne reši, a teret treba istovariti i brod oštetiti, tada postoji potencijal da će prevoznik nazvati opšti presek - rekao je.

- A to znači da svi vlasnici tereta moraju finansijski da doprinesu rešavanju problema.

SD vesti

SD novčanik

SD posao

SD obrazovanje

SD energetika

Vremenska prognoza
Clear sky
15 Beograd