HRVATSKA EKONOMIJA PRED BANKROTOM: Privrednici očekuju stečaj, komšije jako blizu KATASTROFALNOG SCENARIJA
Svaki četvrti hrvatski preduzetnik, od 266 anketiranih, očekuje stečaj ako se kriza izazvana koronavirusm nastavi, a polovina njih takav scenario predviđa ako im se prihodi smanje za 10 do 30 posto.
Čak 43 posto preduzeća je u periodu krize uzrokovane kovidom-19 imalo problem s finansiranjem plata zaposlenih, pokazuje istraživanje Hrvatskog udruženja menadžera i preduzetnika (CROMA), Hrvatskog udruženja poslodavaca (HUP) i konsultantske kuće Best Advjazori sprovredeno tokom novembra i decembra.
ORL specijalista otkriva: Ako dugo NOSITE MASKU, ovo morate da znate!
RAME UZ RAME SA ŠVAJCARCIMA! Srbija postaje zemlja sa najmodernijom bankom podataka
AMERIKANCI PRELAZE U AKCIJU: Srpskim preduzećima više od milijardu dolara na proleće
Situacija bi bila znatno teža bez vladinih mera za očuvanje radnih mesta u krizi, kako u Hrvatskoj tako i u Evropi, ali uz rastući optimizam nakon najave vakcine protiv kovida velik broj privrednika veruje da neće morati da otpušta radnike, prenosi portal Seebiz.
Glavni zaključci istraživanja o uticaju pandemije na mikro, mala i srednja preduzeća u Hrvatskoj pokazuju da skoro svi ispitanici smatraju da je hrvatska ekonomija slaba, i da pandemija ima veliki uticaj na smanjenje prihoda gotovo polovine preduzetnika.
Partner u agenciji Best Advajzori Vedran Antoljak napominje da mikro, mali i srednji prduzetnici čine 99 posto svih poslovnih subjekata, zapošljavaju 72 odsto radne snage i stvaraju oko 58 procenata ukupne dodane vrednosti.
- U ovoj izuzetno složenoj i neizvesnoj situaciji, mikro, mali i srednji preduzetnici su deo društva koji je najviše izložen egzistencijalnom riziku. Desetine hiljada radnih mesta je ugroženo. Stoga je potrebno kontinuirano prikupljati informacije direktno od preduzetnika i u skladu sa situacijom osmišljavati i preduzimati sve mere - na nivou firme, sektora, i Vlade - kojima se umanjuju negativni učinci pandemije - kaže Antoljak.
Dodaje da svaka firma može ovaj period smanjene poslovne aktivnosti da iskoristi za transformaciju poslovanja i prilagođavanje svog poslovnog sistema, kao i za pripremu za vreme posle krize.
