fbpx
Skip to main content
Srbija, Hrvatska

HRVATSKA SVE ZADUŽENIJA, A SRBIJA NA STABILNOM NIVOU: Kako je korona virus uticao na ekonomiju dve države?

Foto: Profimedia/ilustracija
Javni dug Srbije ostao je na ranije projektovanom nivou, uprkos pandemiji korona virusa.

Javni dug Hrvatske je krajem septembra 2020. iznosio 325,2 milijarde kuna (46,58 milijardi evra), što je za 11,2 odsto više nego na kraju 2019.

Rast javnog duga je uglavnom posledica povećanih javnih izdataka zbog borbe s pandemijom kovid-19. U odnosu na kraj 2019. godine, hrvatski javni dug je u septembaru 2020. bio veći za 32,8 milijardi kuna (4,33 milijarde evra), a u odnosu na avgust veći za 462,8 miliona kuna (61,21 miliona evra), ili za 0,1 odsto.

STIGLA POMOĆ I ZA KOMŠIJE: Šta podrazumeva novi paket mera koji je donet u Crnoj Gori?

STIGLA POMOĆ I ZA KOMŠIJE: Šta podrazumeva novi paket mera koji je donet u Crnoj Gori?

"SRBIJA ĆE NASTAVITI DA PRIVLAČI STRANE INVESTICIJE" Šta će novi paket pomoći doneti našoj zemlji?

"SRBIJA ĆE NASTAVITI DA PRIVLAČI STRANE INVESTICIJE" Šta će novi paket pomoći doneti našoj zemlji?

AMERIKA U NAJVEĆOJ RECESIJI OD DRUGOG SVETSKOG RATA: Korona dokrajčila ugostiteljstvo i avio-saobraćaj

AMERIKA U NAJVEĆOJ RECESIJI OD DRUGOG SVETSKOG RATA: Korona dokrajčila ugostiteljstvo i avio-saobraćaj

I pored krize koju je izazvala pandemija koronavirusa u celom svetu, u Srbiji učešće javnog duga opšteg nivoa države u BDP-u ostaje na ranije projektovanom nivou, ispod 60 odsto.

Zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije, Srbija je 2016. uspela da preokrene rastuću putanju kretanja javnog duga, koji je nastavio da pada sve do pojave pandemije koronavirusa.

U 2016. godini dolazi do pada učešća javnog duga u BDP za 2,3 p.p. - sa 70 odsto BDP-a koliko je iznosilo na kraju 2015. godine na 67,7 odsto na kraju 2016.

Tokom 2017. dolazi do još značajnijeg pada na 57,8 odsto BDP, odnosno za nešto manje od 10 p.p.

novac
Foto: Profimedia/ilustracija

Trend je nastavljen i tokom 2018. kada udeo javnog duga u BDP pada za dodatnih 4,2 p.p odnosno na 53,6 odsto BDP dok se na kraju 2019. učešće javnog duga u BDP dodatno smanjuje za 1,6 p.p i iznosi 52 odsto BDP-a.

Pojavom pandemije koronavirusa, javila se potreba da se finansiraju mere podrške privredi i građanima kako bi se smanjio uticaj krize, te od aprila 2020. dolazi do rasta javnog duga Srbije koji je na kraju decembra 2020. godine iznosio 26,7 milijarde evra, što je za 2,7 milijarde evra više nego na kraju 2019. godine.

Zahvaljujući mudroj ekonomskoj politici, Srbija je sredstva prikupljena emisijom evroobveznica iskoristila delom kao pomoć za finansiranje borbe protiv koronavirusa, delom za prevremenu otplatu starih dolarskih skupih dugova, dok će jedan deo sredstava biti iskorišćen za servisiranje javnog duga i u ovoj godini.

U prvom kvartalu 2020. Srbija je uspela da izvrši i prevremeni otkup ranije emitovanih državnih hartija od vrednosti na domaćem tržištu kada je otkupila državne obveznice denominovane u dinarima sa visokim kuponskim stopama u iznosu od 10,2 milijarde dinara.

Prevremenim otplatama, kako dolarskih obveznica sredstvima nove emisije, tako i skupih dinarskih obveznica, i u vreme krize sa kojom i mnogo veće i bogatije zemlje ne mogu da izađu na kraj, učešće javnog duga opšteg nivoa države u BDP-u Srbije ostaje ispod 60 odsto.

Tako je krajem 2020. Srbija uspešno realizovala prvu hedžing transakciju i, u skladu sa najboljom međunarodnom praksom aktivnog upravljanja javnim dugom, i u vreme krize uspela da smanji izloženost valutnom riziku.

Učešće dolarskog duga u ukupnom portfoliju javnog duga na kraju decembra iznosilo je 13, 2 odsto u odnosu na kraj 2019. godine kada je učešće dolarskog duga iznosilo više od 20 odsto, dok na kraju 2016. godine učešće dolara iznosilo neverovatnih 33,9 odsto.

SD vesti

SD novčanik

SD posao

SD obrazovanje

SD energetika

Vremenska prognoza
Slaba kiša
10 Beograd