HRVATSKI PREDUZETNICI U KANDŽAMA KORONE: Može im pomoći samo jedno!
Vladine mere zaslužuju pohvalu, ocenili su za hrvatski portal Indeks ekonomisti i preduzetnici. Ipak, upozoravaju, one neće biti dovoljne da izvuku privredu iz recesijskog ponora u koji ju je gurnula pandemija korona virusa, a još manje je poznato šta nas čeka sledeće godine. Zato bi se pre moglo reći da mere predstavljaju samo kratkotrajnu slamku spasa.
Poznato je da se očekuje POVEĆANJE PLATA U JAVNOM SEKTORU, ali ovo su novi detalji koje niste znali!
ZANIMANJA BUDUĆNOSTI U Srbiji raste broj DIGITALNIH MEDIJA: Ove veštine garantuju uspešnu karijeru i dobru zaradu
DETALJNO UPUTSTVO ZA NAGRADNU IGRU "UZMI RAČUN I POBEDI": Do sada poslato više od 35.000 koverti
Podsetimo, mere za očuvanje radnih mesta u redefinisanom obliku, koje su u utorak predstavili premijer Andrej Plenković i ministar rada Josip Aladrović, u osnovi se svode na podršku poslodavcima za isplatu plata radnicima u zavisnosti od visine štete koju je korona kriza nanela firmama. Tako će, objasnili su u vladi, preduzetnik koji ima pad prometa od 40 odsto ostvarivati pravo na podršku radnicima u iznosu od 2.000 kuna.
Veći pad prometa znači i veću podršku, pa bi onaj preduzetnik kojem je promet potonuo 45 do 50 odsto trebao dobiti 2.500 kuna po radniku, dok je za pad prometa od 50 do 55 odsto predviđena podrška od 3.000 kuna. Za preduzetnike kojima je promet potonuo od 55 do 60 odsto predviđeno je 3.500 kuna po zaposlenom, a za pad prometa veći od 60 odsto 4.000 kuna.
Pritom treba reći kako se pad prometa više neće meriti upoređivanjem ovogodišnjeg meseca sa lanjskim, nego poređenjem ovogodišnjeg tromesečja sa drugim i trećim kvartalom prošle godine. Sektori čije se poslovanje našlo pod snažnim udarom epidemioloških mera, poput ugostiteljstva, imaće mogućnost izbora - žele li da koriste poređenje po mesecima ili po kvartalima.
Mere koštaju 45 miliona evra
Za deo preduzetnika značajno je i redefinisanje mere skraćene radne nedelje u okviru koje podrška zaposlenima raste sa 2.000 na 2.800 kuna mesečno. Povećava se i mogućnost skraćenja radnog vremena u sedmici sa dosadašnjih 50 na 70 odsto.
Ukupan trošak ovih mera u Banskim dvorima procenjuju na 350 miliona kuna (oko 45 miliona evra), a mere važe do kraja godine, odnosno za period dok je na snazi ovogodišnji budžet. Očekuje se da će deo novca doći iz blagajne EU. Za preduzetnike je važna i najava smanjenja potrebne papirologije.
Vlada želi da podrži privredu
"Vlada je prepoznala potrebu izmena postojećih mera kako bi se one prilagodile novim okolnostima uzrokovanim pre svega jačanjem pandemije, i to u pravcu jednostavnosti korišćenja i promene obuhvata, a na osnovi višemesečnog iskustva sprovođenja. Izmene su prezentovane socijalnim partnerima, te je postignut visok nivo saglasnosti svih uključenih strana. Do kraja nedelje ćemo usaglasiti predloge, formalizovati donošenje i krenuti sa sproveđenjem mera jer naši privrednici to od nas očekuju", objašnjava za Indeks ministar Aladrović.
Naglasio je i da je vlada od marta do avgusta preduzetnicima isplatila skoro 7 milijardi kuna podrške, a kada se tome dodaju doprinosi, brojka se penje na oko 10 milijardi. Dodatnih 350 miliona do kraja godine, kaže Aladrović, pokazuje da je vlada odlučna pružiti podršku kako se ne bi zaustavljala ekonomska aktivnost u zemlji.
Sledeća godina neizvesna, a novca nema
I nezavisni ekonomista Goran Šaravanja pozdravlja vladine mere, za koje ocenjuje da su na tragu onoga što preduzimaju i ostale evropske zemlje.
"Jako je važno u ovakvim vremenima staviti naglasak na očuvanje privatnog sektora, jer on predstavlja ključ zaposlenosti i poreske baze. Ove mere pomoći će privatnom sektoru da preživi i da sačuva što je moguće više radnih mesta", kaže Šaravanja.
Ipak, upozorava, pred nama je neizvestan period, a budžetski kapaciteti nisu neograničeni.
"Nikad nisam očekivao brz oporavak od korona krize. Veliko je pitanje šta nas očekuje u sledećoj godini", ističe Šaravanja.
Sličnu ocenu daje i Predrag Bejaković iz Instituta za javne finansije. Dobro je, kaže, što vlada nastoji pomoći privredi, ali niko u ovom trenutku ne može reći šta nas čeka u sledećoj godini i hoće li biti potrebe za sličnim merama. Istovremeno, korona kriza je već gurnula Hrvatsku u veliki budžetski manjak, a ogromnu rupu u budžete krpimo zaduživanjem, odnosno povećanjem javnog duga.