JEDAN GROZD TEŽAK SKORO DVA KILOGRAMA! Čudo u Topoli - njihovo grožđe tri puta je veće od proseka (FOTO)
Dosta sunčanih dana tokom godine ponovo je pogodovalo grožđu koje raste na oplenačkim brdima. Ono je slatko, uksuno i krupno, ali da i od dobrog ima bolje pokazuju Glišići iz sela Šume kod Topole čiji su grozdovi mnogo teži od proseka. Dok kod većine voćara ono teži oko 700 grama, vaga kod članova ove porodice meri tri puta više.
Mozzart daje najveće kvote na svetu: Ukrajina 1,85, Poljska 2,10, Švajcarska 1,25!
Mionica prva gradi komunalnu infrastrukturu u sklopu projekta "Čista Srbija": Momirović se zahvalio predsedniku ove opštine
HITNO SE OGLASILI IZ NARODNE BANKE: Ovo su novčanice koje se najčešće falsifikuju, dobro obratite pažnju na ove detalje
- Jedan grozd muskat hamburga ili mišela težak je skoro 1.700 grama. Ima takvih još, kod nas je prosek preko kilograma. Nije novost da svake godine naše grožđe na izložbama dobije zlatnu medalju a da bi se okitilo zlatom mora imati krupnoću bobica ujednačenu, slast, lepu boju, zdrav plod. Kupite jedan grozd, operete i dovljno je da se posluže i porodica i gosti. S obzirom na kvalitet i krupnoću, naša prodajna cena je malo veća od konkurencije, ali kupaca i dalje ima mnogo. Važan im je kvalitet - kaže Maja Glišić.
Ova porodica još jedan je primer da kad uložite dovoljno truda i rada uspeh ne izostaje. Decenijama se bave vinogradarstvom, a na plantaži rade četiri generacije. U vinogradima Glišića sada ima 12 hiljada čokota, a domaćini kažu da je rod u proseku od 25 tona kvalitetnih grozdova po hektaru. Međutim, sve je to zahvaljujući prirodi koja je, kako kažu, na ovom području odradila svoj deo posla.
- Naša geografska širina i dužina je ista kao u oblasti Šampanj u Francuskoj, tako da imamo idealne uslove za proizvodnju grožđa. Ovde su specifična strujanja vazduha i vetrova, a sama zemljina podloga i brežuljkasti predeli savršeno odgovaraju čokotima i daju vinu muskatnu mirišljavost - kaže Aleksandar Glišić.
Ljubav prema vinogradarstvu se kod njih prenosi sa kolena na koleno, a prvi čokot je posađen oko 1700. godine i nekada su imali čak 96 hektara vinograda. Poučeni dedinim iskustvom, mlađi Glišići kažu da se od vinogradarstva može živeti, ali podsećaju da je u ovom krajevima oduvek važilo - ko hoće da radi, vinograde neka sadi.
- Ne bi kralj došao u Topolu da nije bilo dobro. Ali, mora da se radi, bez obzira na sve što nam je priroda dala, da bi se imalo. Ako čekaš da ti padne sa neba, ništa nećes napraviti u životu - poručuju Glišići.