Kiša potapala domove u Srbiji, odnosila puteve, a sada uništava i namirnicu koju najviše jedemo!

Vukosav Saković iz Udruženja "Žita Srbije" kaže za da je 60 odsto površina pod pšenicom bilo izloženo kišama.

- Ova godina je specifična, jer je žetva dugo trajala i bila je najmanje pet puta prekidana kišom, a svaka kiša utiče na kvalitet. Inače, 40 odsto pšenice skinuto je pre prvih kiša i tu nema narušavanja kvaliteta, a onaj ostali deo, odnosno 60 odsto prinosa, skidano je za vreme kiše, između padavina ili posle njih. Sigurno da kvalitet svih tih 60 odsto nije umanjen. Radi se na utvrđivanju prosečnog kvaliteta srpske pšenice i očekujemo da ćemo podatke imati već za nekoliko dana - kaže Saković.

On navodi da izvoznici prate osam parametara kvaliteta pšenice, dok pekari duplo više.

- Neki od parametara sigurno će odstupati, biće problema s njima. U ovom trenutku uočljivo je da imamo problema sa hektoliotarskom masom koja je više bitna za trgovce, nego za proizvodnju hleba. Međutim, ozbiljan problem mogu da stvore proklijala zrna. Pravilnicima je definisano koliko proklijalih zrna je dozvoljeno da bi se napravio ili dobar hleb ili dobra stočna hrana. Zna se da je granica četiri odsto. Međutim, pekari kažu da od četiri odsto je teško napraviti hleb i da je uobičajeno da taj procenat bude 0,5 odsto - dodaje Saković.

On ističe da, kad je reč o proklijalim zrnima, problem nije sa kompletinm rodom već sa pojedinačnim slučajevima.

- Slali smo upozorenja i uputstva da proklijala zrna treba odvojiti od dobre pšenice, jer je dozvoljeni procenat proklijalih zrna veoma nizak u proizvodnji i ona mogu pokvariti dobru pšenicu. Po svemu sudeći, moraćemo da prodamo pšenicu kao stočnu hranu više nego inače, što znači da ćemo imati manje na tržištu one koja je visokog kvaliteta, a koja se koristi za proizvodnju hleba i testenina. Međutim, to nije zbog toga što je nema već zato što oni koji je imaju žele da sačekaju da je prodaju po boljoj ceni - pojašnjava on.