KOLIKO SU ISPLATIVI PRIVATNI PENZIONI FONDOVI? Rešene nedoumice: Tražio sam način - pare na koje ću da zaboravim
Svega tri odsto zaposlenih redovno uplaćuje u ove fondove, a oni koji to čine, ne mogu očekivati velike prinose. Čak ni poreske olakšice koje postoje za ovu vrstu štednje, nisu uspele da motivišu građane, za razliku od polisa životnog osiguranja, investicionih fondova ili banaka. Iz Fiskalnog Saveta poručuju da nije realno očekivati povećanu zainteresovanost, ukoliko se nešto ne promeni.
Državni penzioni fond ostaje i dalje glavni izvor prihoda najstarijim sugrađanima. Dodatni priliv trebalo bi da obezbede privatni penzioni fondovi. Međutim, kako sada stvari stoje ta štednja nije dovoljno isplativa.
GRAĐANI ODUŠEVLJENI BRZIM VOZOM: Dugački redovi ispred blagajni, svi žele da se provozaju novom "Sokolom" (FOTO)
NEVEROVATNO! Poznato kakve su cene napitaka i hrane u brzom vozu "Soko": Ovo će vas ODUŠEVITI (FOTO)
"SUTRA POTPISIVANJE SPORAZUMA U VEZI AUTO-PUTA SJENICA - POŽEGA" Vučić ugovara saradnju sa kineskim prijateljima
Nikola ima 30 godina, ali već planira šta će biti sa 60. Tačnije, sa 58, jer tek tada će moći da raspolaže novcem koji sada ostavlja u fondu - a to je zapravo i tražio.
- Tražio sam račun neki koji će biti dugoročniji, koji će mi biti siguran, odnosno, kako ja to volim da kažem "pare na koje ću da zaboravim". Uplatim, znam da ne mogu dugo da ih dignem i zato sam se odlučio za privatni penzioni fond. Jedna od mojih teorija u startu je bila da za nekih 30-35 godina, kada ja budem došao u te godine da ću moći da računam na penziju, koncept penzije kakav sad postoji neće biti - kaže Nikola Đukić.
Iako je bilo očekivano da i drugi razmišljaju kao Nikola, odziv građana za ovu vrstu štednje je mali, svega tri odsto.
Visoke naknade
Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta kaže da privatni penzioni fondovi naplaćuju atipično visoke naknade.
- Oni uglavnom investiraju u državne obveznice, čija je kamata recimo 2,5 odsto, dok su naknade privatnih penzionih fondova 1,25 odsto. Dakle, privatni penzioni fondovi polovinu tih prihoda, koji bi trebalo da ostvaruju osiguranici, zadržavaju za sebe - kaže Altiparmakov.
Penzioni fondovi u svetu nisu zamišljeni da investiraju u državne obveznice, kao što se to dešava u Srbiji, već pre svega u deonice i u svetska tržišta kapitala gde se može ostvariti veća dobit.
- Mi tu imamo ograničenja da mora maksimalno 10 odsto da se investira u inostranstvo i naša druga preporuka je da se to jednostavno ukine, da bi privatni penzioni fondovi mogli da investiraju u međunarodne berze. Primera radi, realni prinosi našeg privatnih penzionih fondova prošle godine bili su minus šest odsto, a prinosi američke berze su bili oko 20 odsto - pojasnio je Altiparmakov.
Za Nikolu sa početka ove priče problem je i strah, bar sudeći po reakcijama okoline.
- Posle prve reakcije koja je iznenađenje, obično, i to u većini slučajeva druga reakcija je "da li si siguran da je to ispravno i da ćeš moći na kraju da raspolažeš tim novcem", i vrlo su retki oni koji kažu: "Ok, super, probao sam, dobra je to priča, dobra stvar". Jer, opet kažem, nisu upućeni i ne znaju dovoljno o tome. Tako da sam ja u svom okruženju i u društvu ljudi u kome se krećem možda čak i jedini koji je ovako rano krenuo da razmišlja o penziji - navodi Đukić.
Konzervativni pristup investiranju
U Grupaciji dobrovoljnih penzijskih fondova kažu da su spremni za javnu raspravu o predlozima Fiskalnog saveta, ali da se do daljneg o tome neće izjašnjavati.
Ekonomista Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta kaže da je krajem prošle godine 75.500 građana uplaćivalo u privatne penzione fondove, a da je prosečan neto iznos uplate oko 40 evra.
- To je naravno malo i mali je broj korisnika, a razlog je nizak prinos odnosno niska motivacija za pristupanje fondovima. Zašto je to tako? To je rezultat svetske monetarne politike, koja je vođena poslednjih nekoliko godina sa niskim kamatnim stopama i niskim prinosima na hartije od vrednosti. Sa druge strane kolebljivo stanje na svetskim finansijskim tržištima - rekao je Nikolić.
Dodaje da prinosi investicionih jedinica poslednjih godina nisu visoki ni u zemljama u okruženju, ali ni globalno, recimo u SAD. Čak postoje zemlje gde je nominalni iznos prinosa bio izrazito negativan - Poljska, Slovačka, Češka, što je posledica epidemije kada su sve berze pale.
- Mi imamo konzervativni pristup investiranju koji je dobar. Motiv je zaštita investirora i ulagača vođena lošom prošlošću i rizicima koje ona nosi. Zakonska obaveza je da se najveći iznos ulaganja alocira na državne hartije od vrednosti - pojasnio je on.
Podsetio je na primere penzionih fondova u inostranstvu koji su ulagali u berze, dešavali su se veliki lomovi, te se dešavalo da osiguranici ostanu potpuno bez penzije.