Koridor 10 kao prilika za dobru zaradu: Duž važne srpske saobraćajnice stranci razvijaju biznis
Priliku za nove poslovne mogućnosti izgradnjom Koridora 10, koja je već pri samom kraju, među prvima su prepoznali turski državljani koji su na njegovom istočnom kraku otvorili restorane, kafiće i odmarališta.
Pročitajte i:
Samo u poslednjih nekoliko godina za ugostiteljstvo kraj puta koji je jedina opcija za one koji preko Beograda, Niša i Sofije voze do Istanbula, odlučile su se četiri porodice, ali ima i onih koji posluju tokom letnje sezone. Osim što ovde vide priliku za dobru zaradu, cilj im je da njihovi sunarodnici, koji tuda prolaze mahom šleperima, mogu u "domaćoj atmosferi" da ručaju, popiju čaj i odmore se.
Nakon zatvaranja hotela "Nais" kod Niša, gde su se svojevremeno odmarali šoferi velikih kamiona, ali i porodice koje tokom letnjih odmora odlaze u rodnu Tursku, naši ljudi pokušali su da nadomeste ovu uslugu, ali ne previše uspešno. Turistička inspektorka Dragica Pavlović kaže da je glavni razlog tome nepoverljivost gostiju muslimanske veroispovesti prema srpskim kafanama u kojima se služi svinjsko meso, pa su se ugostitelji iz Turske dosetili da izmeste svoja odmarališta istočnije od Niša i otvore tradicionalne restorane sa jelovnicima na turski jezik.
Kroz Sićevačku klisuru vozačima prvo zapadnu za oko table i reklame na turskom jeziku, a pored pomenute kafane postoje još tri turska restorana od Niša do Dimitrovgrada, zatim hotel kod Aleksinca i nekoliko kafića i restorana koji rade samo tokom letnje sezone.
Nadležni zasad ne govore o tome koliko je turskih porodica kupilo imanja i stanove u ovom kraju. Turistička inspekcija tvrdi da su im "objekti dati pod zakup".
Vlasnik jedne kafane Bilal Keskinoglu (23) iz Istanbula se pre tri godine doselio u Belu Palanku, gde je kupio stan. Na ideju da napusti rodni velegrad i biznis započne u Palanci došao je na nagovor strica koji već osam godina zakupljuje kafanu i parking za kamione u Crvenoj Reci.
- Stric me je pozvao da mu pomažem oko kafane. Nedavno smo otkupili ovaj prostor i sada smo mi vlasnici. Jako smo zadovoljni poslovanjem - kaže ovaj mladi preduzetnik.
Sagovornik naglašava da su on i njegov stric najbolji kulinarski majstori iz Turske na celom ovom putnom pravcu.
- Ovo je prava turska kafana gde naši vozači mogu da se osećaju kao kod kuće. Imamo sve turske specijalitete sa autentičnim začinima koje dovozimo iz naše zemlje. Gosti najčešće naručuju adana-kebap, čorbe, pide (turska pica), a od slatkog obavezno kjunefe (pita sa neslanim sirom i šerbetom preko) - objašnjava Keskinoglu.
Srpski kuvari postali su majstori za turske specijalitete. Zadovoljni su, kažu, svojim gazdama, platom i pre svega poštovanjem gostiju koji svakodnevno dolaze. A, koliko dnevno šlepera prođe kroz Sićevačku klisuru teško je reći. Prema nekim ranijim procenama, godišnje ih kroz Srbiju prođe više od tri miliona.
Iako su cene pristupačne, a specijaliteti ukusni, radnica kafane kaže da Srbi ovde retko navrate.
- Naši muškarci vole kafane u kojima se toči alkohol, što nije slučaj sa turskim, a žene verovatno izbegavaju da dolaze jer ovde mahom svraćaju šoferi. Eto, to su neke predrasude, ne znaju ljudi koliko gosti iz Turske poštuju žene, mene zovu abla, što znači sestra, a bukvalno me tako i tretiraju. Mnogo puta me čak ne gledaju u oči dok naručuju jelo, već spuste pogled - kaže Palančanka koja radi kao kuvarica u restoranu.