KORONA PODIGLA CENU CRVENOG ZLATA: Kilogram maline skočio na tri evra, potražnja povećana na svetskom nivou
U svetu vlada velika potražnja za malinom, pa je, prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede, koje je upravo izvršilo analizu zaliha smrznutog voća do 30. septembra 2020. godine, količina maline u hladnjačama smanjena za čak 11 procenata u odnosu na avgust 2020. godine, odnosno 12 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Slično stanje sa zalihama maline, navodi dr Aleksandar Leposavić, jedan od najboljih poznavalaca malinarstva kod nas i u svetu, jeste i u drugim zemljama, Evropi posebno, što utiče i na porast cene plodova ove voćne vrste na svetskom tržištu.
O tome koji su razlozi povećane potražnje, ali i kako će ovakva situacija uticati na našu proizvodnju, dr Leposavić ističe da je sa usložnjavanjem situacije sa virusom korona došlo i do skokovitog rasta tražnje za ovim voćem u svežem ili smrznutom stanju.
EURO SEDAM STANDARD OZBILJNO PRETI BENZICIMA I DIZELAŠIMA: Zabrana SUS motora već 2025?
INFLACIJA UDARA GDE STIGNE: Cene porasle u nebo, odeća i obuća postali luksuz
Vučić otvorio postrojenje "Duboka prerada" u Pančevu: Investicija vredna 300 miliona evra! (VIDEO)
Razlozi rasta tražnje na svetskom tržištu maline i drugog jagodičastog voća kao što su jagode, borovnice i kupine su, pre svega, kultura ishrane, hranidbena, posebno dokazana lekovita svojstva ovih proizvoda na zdravlje savremenog čoveka. Brojna istraživanja i potvrđeni rezultati uticali su da interesovanje potrošača za ovom grupom voća znatno poraste.
U tim istraživanjima posebno se ističe izuzetno povoljan mineralni sastav, sadržaj vitamina C, K i svih koji pripadaju grupi vitamina B.
Proizvodnja maline u poslednjih nekoliko godina beleži pad, ne samo kod nas nego i u drugim zemljama u kojima se ovo voće proizvodi. Do rasta tražnje je došlo pre svega u razvijenim zemljama Evrope i sveta i to je dovelo do ubrzane prodaje maline iz Čilea koji su od aprila, kada im je završena druga berba, povećali prodaju za više od 20 procenata u odnosu na prošlu godinu.
To je uticalo i na rast tražnje naše maline, a samim tim i do povoljnijih cena u otkupu za domaće proizvođače. Cena maline iz naše zemlje u izvozu odavno je prešla tri evra za kilogram rolenda i dalje raste, ali skoro da ne postoje količine preko ugovorenih - rekao nam je dr Leposavić.
On naglašava da su zbog povoljnijih cena ove godine proizvođači uložili znatno više truda i sredstava u održavanje zasada, u odnosu na ranije godine kada su bili nezadovoljni cenom. To će unekoliko popraviti loše stanje u malinarstvu, ali ne u i velikoj meri, jer, kako ističe dr Leposavić, za to su potrebne dugoročnije mere i ozbiljniji pristup svih aktera u procesu proizvodnje, prerade i izvoza.