Kraj posle 134 godine: UGAŠEN subotički gigant koji je izvozio meso čitavoj Evropi
Jedan od nekadašnjih giganata mesne industrije konačno je ugašen nakon 134 godine postojanja, dva stečaja i rasprodaje mašine i opreme u staro gvožđe. Ta firma je svojevremeno zapošljavala 3.000 ljudi i izvozila meso po čitavoj Evropi.
Kako prenose mediji, reč je o fabrici koju su još 1885. godine osnovali Rafael Hartman i Vilhelm Konen i koja je još 1925. godine na londonsko tržište isporučivala 140.000 ćurki.
Nakon Drugog svetskog rata i nacionalizacije, fabrika je dobila novo ime u slavu Dana Republike a s protokom vremena uspela je da postane jedna od najvećih fabrika mesne industrije nove države.
Bivša radnica te fabrike Marija Novakov navodi da je u februaru 1984. godine fabrika imala proizvodnju od 3.500 tona mesa, od čega 2.000 tona za izvoz na američko i englesko tržište, u Sovjetski savez, Izrael i Grčku.
Prema njenim rečima, problemi su počeli početkom devedesetih godina i raspadom zemlje jer je proizvodnja projektovana za 1.500 svinja i 200 junadi smanjena na deset odsto kapaciteta.
ULAGANJE U ODRŽIV OPSTANAK SRBA NA SEVERU KOSOVA: Četiri projekta gotova za Vidovdan
Vesić posetio festival "Trešnje": Poljoprivreda je najveća razvojna šansa Beograda, nastavlja se sa investicijama
"OBEĆANA ZEMLJA" ZA MILIONERE: SAD zemlja sa najviše EKONOMSKIH NEJEDNAKOSTI na svetu"
Prvi stečajni postupak pokrenut je 1998. godine kada je svih 2.500 radnika dobilo otkaz.
Uprkos tome, posle 2000. godine ponovo je pokušano sa revitalizacijom fabrike, ali su se dugovi gomilali i u maju 2009. je ponovo proglašen stečaj.
Prodaja fabrike nekoliko puta nije uspela da bi 2016. godine bile prodate mašine i oprema jednom austrijskom preduzeću za trgovinu sekundarnim sirovinama.
Novi HIPERSONIČNI AVION leteće preko Atlantika za 90 minuta! Evo KOLIKO ĆE VAS KOŠTATI KARTA za ovaj put
Posledice RAZBUKTALOG EKONOMSKOG RATA i udаr nа "Huаvej": Kаko će Kinа IZOLOVATI AMERIKU?
"Čekanje nije budućnost, privreda mora da razgovara i kada politika ne može" Marko Čadež na sastanku Komorskog investicionog foruma
Godinu dana kasnije, prodat je i fabrički kompleks kao i farma, silosi i obradivo zemljište.
Tako dobijena sredstva uglavnom su otišla na namirivanje dugova za porez i gradsko građevinsko zemljište, dok radnici nisu dobili ništa pa mnogi ne mogu da povežu staž i odu u penziju, navode Novosti.