KREMIĆI PRODALI STAN U GRADU I VRATILI SE NA DEDOVINU: Proizvode neobične sorte paradajza
Na dedovinu u to prigradsko naselje došli su nakon prodaje stana u gradu, kada je glava porodice Stanoje Kremić od koleginice dobio rasadu paradajza, podigao jedan plastenik i počeo za sopstvene potrebe da gaji neprskani domaći paradajz. I pre dve decenije, kao i sada, nije odustao od osnovne namere – u njegovom paradajzu neće biti nikakvih hibrida i pesticida.
Od sutra promene u Srbiji: Uvodi se novi registar, upis besplatan prva tri meseca, posle PLAĆATE TAKSU!
Cene u restoranima divljaju: Nekada sirotinjska jela danas su trend, pa tako porcija kačamaka košta 600 dinara
- Sadimo ga iz semena, prvo u kutijice od stiropora, pa onda premeštamo sadnicu u manje plastične čaše. Tek kad ona odraste na 30 centimetara, može da se sadi u plastenik. Paradajz je osetljiv, to je čitava nauka jer traži određenu temperaturu u prostoriji kad niče, svetlost i vlažnost vazduha. Ljudi u zemlju dodaju svašta, a mi isključivo ovčije stajsko đubrivo, posle čega se zemlja ručno prerilja. Sve to traje, mnogi neće da se toliko angažuju i žele rezultat na brzinu. Mi, eto, nećemo - objašnjava Kremić senior.
Iako su paradajz počeli da sade takvom "tehnologijom" od pre jednog veka, uz rizik da će prinos biti skroman, rodilo je neočekivano mnogo. Onda je njegov sin Aleksandar odlučio da se u ovoj porodičnoj priči ode korak dalje, nakon što je pronašao sajt čuvenog poljoprivrednog zanesenjaka Pece Paora iz Pančeva, koji ima više od 800 sorti ovog povrća, pa ga je kontaktirao i naručio seme običnog i čerija, a sve da, kako objašnjava, "u njihovom plasteniku ne bude totalno crveno i jednoobrazno".
- Tako smo od jednog, sada došli do šest plastenika gde gajimo zeleni, žuti, crveni i obični čeri, crveni i crni kruškasti, te crni obični i tigrasti kruškasti čeri. Od običnih, tu su dve sorte žutog, isto toliko crnog, jedna sorta roze paradajza, a sve su to zapravo domaće stare sorte koje se gaje više od sto godina, ali se u eri uniformisanja i kalibrisanja plodova na to zaboravilo. A, na primer, crni paradajz je jedina sorta koju dijabetičari mogu da konzumiraju bez ograničenja - kaže Aleksandar.
Svako od nas godišnje kupi 12 KILOGRAMA ODEĆE: Nikada ne biste pogodili koji komad odeće kupujemo najviše!
POSLOVI SU SVUDA OKO NAS: Ovo je 25 ideja za pokretanje sopstvenog biznisa!
Kilogram običnog paradajza, zavisno od vrste, Kremići cene od 80 do 120, dok kilogram čerija košta 350 dinara. Godišnji prinos je veći od 1.500 kilograma, prodaja se obavlja na kućnom pragu ili naročito sada u vreme korone putem onlajn pijace, a marketing – preporuke onih koji su paradajz nestandardnih boja i oblika probali.
Zašto paradajz više nema nikakav ukus?
- Nije ovo biznis, od ovoga ne živimo. Na organskoj proizvodnji insistiraćemo i dalje, zadovoljstvo je kada ljudi koji dođu kod nas paradajz konzumiraju direktno u plasteniku, jer znaju da je zdravo. Svaki plod može da se jede kao salata, koristi kao dodatak jelima, melje i ostavi za zimnicu - kaže Mirjana Kremić.
Kada je u pitanju prerada, opet je Aleksandar bio svojevrsni inovator za specijalitet domaćinstva - sušeni čeri paradajz sa začinskim biljem, himalajskom i morskom solju u maslinovom ulju.
- Ideju sam dobio kada sam u marketu video italijanski sušeni čeri paradajz i počeo pripremu našeg proizvoda. Čeri paradajz sušimo na suncu, a nakon sušenja sa začinima, od kojih je na primer bosiljak odavde iz Belog Polja, stavlja se u maslinovo ulje koje nabavljamo od hodočasnika koji dolaze sa Svete Gore. To je jedna vrsta, a u drugu, odnedavno, dodajemo kockice kozjeg sira sa Zlatara. Sve provereno i zdravo, bez trunčice konzervansa - objašnjava Aleksandar.
Ovi delikatesi, koje Kremići proizvedu do 50 tegli godišnje, koštaju 700 dinara bez kozjeg sira i 1.000 dinara sa dodatkom kozjeg sira u teglicama od 380 grama.
Kruškasti i šareni čeri
U plastenicima Kremića svake godine rodi neka nova boja ili oblik paradajza. Lane je tako došlo do ukrštanja okruglog čerija i crnog paradajza, pa se dobio crni okrugli čeri. Ukrstili su se i crveni kruškasti čeri i crni paradajz, pa je nastao crni kruškasti čeri. Ove godine, priroda, a ne hemija, učinili su svoje da je od dve sorte čerija, jedne krupnije sa crvenim žutim štraftama i druge kruškaste, nastao tigrasti čeri paradajz.