KRIZA TEK DOLAZI! Ističu subvencije, na naplatu stižu porezi: Da li će biti treći paket pomoći privredi u Srbiji?
Podrška privredi, koju je država obezbedila u dva navrata, svakako su pomogle da mnogi biznisi u Srbiji opstanu i da zadrže većinu zaposlenih. Sprečen je talas otpuštanja, koji je pretio već sa prvim "zaključavanjima" u proleće, ali su još tada privrednici upozoravali da kriza dolazi tek nakon isteka roka od tri meseca, koliko svi korisnici državne pomoći nisu smeli da otpuštaju radnike. Država je najavila i treći paket pomoći za najugroženije.
"NOVOGODIŠNJI POKLON" ZA NAJSTARIJE SUGRAĐANE: Konačno poznat datum jednokratne isplate penzionerima!
KOJU JELKU NAJČEŠĆE KUPUJETE? Koje su prednosti veštačkih i prirodnih i kako se kreću cene ove godine
ZA NJIH ZNA CEO SVET, A SRBIJA SE NJIMA PONOSI: Ko su najmoćniji Srbi koji su proslavili našu državu u svetu?
Sada praktično, krajem decembra ističu tri meseca tokom kojih poslodavci koji su iskoristili državnu pomoć, a reč je o 235.000 preduzeća i više od milion radnika, nisu smeli da otpuste više od deset odsto zaposlenih. Takođe, na naplatu stižu porezi i doprinosi na minimalce koje je isplatila država.
I to je momenat od koga su mnogi privrednici strahovali još letos.
Radoslav Veselinović, predsednik "Galeb Grupe", kaže da je državna pomoć u vidu minimalaca i odlaganja poreza i doprinosa bila vrlo značajna za proizvodne firme na početku korona krize, i da im je pomogla da zadrže radnike. Međutim, sa istekom moratorijuma na otkaze on smatra da će u pojedinim sektorima sigurno doći do delimične racionalizacije i smanjenja broja zaposlenih.
- Mislim da će sigurno doći do smanjenja broja radnika, u globalu nekoliko procenata - od 5 do 10 odsto zaposlenih, jer korona utiče na smanjenje ukupnog prihoda kompanija. Mi, na primer, imamo pad prihoda od 15 do 20 odsto i samim tim nastaje problem, iako smo mi korektno poslovali, a dobili smo i korektnu državnu pomoć - ocenjuje Veselinović.
Veselinović smatra da će sigurno biti i rasta sive ekonomije, odnosno "rada na crno", posebno kod malih preduzeća i uslužnih delatnosti koje će gledati da smanje troškove i da prežive. Ipak, on veruje da svi koji se ozbiljno bave poslom neće raditi tako nešto, jer pored toga što je protivzakonito radnika na crno ne možete dugo zadržati.
- Biće teško, posebno do maja, pa i cele sledeće godine, ali zato mislim da će 2022. biti godina ekspanzije. Mnogi će steći imunitet, stići će i vakcina. Zato sada treba pripremati nove ideje, razvijati nove proizvode i usluge, tražiti nova tržišta. Ima šta da se radi i u vreme krize, jer je ovo samo jedan predah u poslovanju - zaključuje ipak blago optimistički Radoslav Veselinović.
I Zoran Drakulić, vlasnik Point Grupe i predsednik Poslovnog kluba "Privrednik", smatra da će nova godina doneti otpuštanja, posebno u najpogođenjim delatnostima. Prema njegovim rečima, najugroženiji će biti uslužni sektor i mala i srednja preduzeća.
- Očekujem da će prvi kvartal 2021. godine biti najteži. Svi poslodavci u oblastima koje su najpogođenije korona krizom, koji su uspevali da opstanu zahvaljujući državnoj pomoći, neće moći da izdrže od nove godine - ocenjuje Drakulić.
Ministar finansija ponovio je juče da je država izašla "sa ogromnim paketom mera" pomoći privredi u vreme epidemije, ali je dodao i da neće biti dodatnog "prolongiranja plaćanja poreza", koje su zatražile pojedine grane privrede. I to je mnoge zabrinule.
Takođe, i Narodna banka Srbije izašla je proteklih meseci u susret građanima i privredi, moratorijumom na plaćanje kredita. Naime, NBS je dva puta ove godine, u paketima pomoći države privredi, propisala mere odlaganja kredita na ukupno pet meseci i taj rok je istekao u septembru.
Ipak, sada iz NBS poručuju da hotelijerima, koji su među najugroženijim sektorima, neće omogućiti novo odlaganje kredita i da bi trebalo da se obrate direktno bankama.
Direktor Udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije Georgi Genov rekao je da im je NBS poslala pismo u kome ih upućuje da se obrate komercijalnim bankama za novo odlaganje kredita i dodao da bi banke od toga imale koristi jer bi se otplaćivala kamata, a odložila bi se otplata glavnice zajma. Tako bi banke imale uvećanu zaradu, a hotelima bi se omogućilo da prežive jer sada nemaju gotovo nikakvih prihoda, istakao je Genov.
Zahtev za odlaganje ili zastoj u otplati (moratorijum) jedan je od nekoliko koje je sredinom novembra tražila turistička privreda, uz smanjenje poreza na dodatu vrednost (PDV) na hranu sa 20 na deset odsto, odlaganje ili otpis poreza i doprinosa na zarade i pojednostavljivanje procedure prijave sezonskih radnika.
Podsetimo, u prvom paketu mera država je izdvojila 5,1 milijardu evra, a drugi paket pomoći privredi bio je vredan 66 milijardi dinara i obuhvatao je isplatu 60 odsto minimalne zarade u avgustu i septembru, kao i oslobađanje od plaćanja poreza i doprinosa na zarade za jedan mesec.