Skip to main content
lešnik

Zlatna formula za mala gazdinstva u Srbiji: Zasadite neku od ovih biljnih kultura i profit neće izostati

Foto: Profimedia
Mala i srednja gazdinstva mogu solidno da zarade, ali samo ako o plasmanu robe razmišljaju pre nego što je proizvedu.

Proizvodnja lešnika, rukole, kukuruza i šećerne repe donose najveću zaradu proizvođačima, rezultati su studije "Gde je profit u poljoprivredi?". Izračunali su troškove i moguću zaradu za 38 najvažnijih biljnih kultura. Koliko su teorija i praksa bliske i postoji li zlatna formula za siguran profit?

OSTALI BEZ POSLA, PA POKRENULI PORODIČNI BIZNIS: Jokovići proizvode cveće i za Evropu! (FOTO)

OSTALI BEZ POSLA, PA POKRENULI PORODIČNI BIZNIS: Jokovići proizvode cveće i za Evropu! (FOTO)

Seka iz Bora zarađuje 4.000 evra mesečno: Spava samo 4 sata dnevno, a ovim proizvodima osvaja tržište

Seka iz Bora zarađuje 4.000 evra mesečno: Spava samo 4 sata dnevno, a ovim proizvodima osvaja tržište

U ovim gradovima nude posao Srbima, a vlada i veliko interesovanje radnika

U ovim gradovima nude posao Srbima, a vlada i veliko interesovanje radnika

Mala i srednja gazdinstva mogu solidno da zarade, ali samo ako o plasmanu robe razmišljaju pre nego što je proizvedu.

Stručnjaci kažu da poljoprivrednici moraju da odustanu od obrazca "tako je radio moj deda", da redovno prate otkupne cene i od njih oduzimaju troškove mehanizacije, radne snage, obrade zemljišta, repromaterijala.

- Najrentabinija je proizvodnja povrća i voća. Plastenička proizvodnja zahteva malo u početku ulaganja od 12.000 do 15.000 evra, međutim pri dobrim agrotehničkim merama može da se isplati za godinu dana - kaže Jelena Drobnjak, jedan od autora "Gde je profit u poljoprivredi?".

Na jednom hektaru pod rukolom može da se zaradi čak tri miliona i 300 hiljada dinara. Ipak, poljoprivrednici treba da imaju u vidu da tržište još nije razvijeno, da se rukola prodaje dobro, ali samo u bogatijim gradskim sredinama.

Slede paštrnak, zelena salata, peršun, endevija od kojih može da se prihoduje oko milion i sto hiljada dinara.

Oni koji ulože novac u plastenike na dvesta kvadratnih metara pod paradajzom, mogu da zarade u proseku 333.000 dinara. Na krastavcu 135.000 dinara, na paprici upola manje. 

- Što se tiče voća, na prvom mestu su naravno orah i lešnik iz razloga što je velika tržišna tražnja, nema ga dovoljno, uvozimo ga. Njmanja su ulaganja, a najveća je dobit - kaže Jelena Drobnjak.

Ministar Branislav Nedimović savetuje poljoprivrednicima da zasade višnju i lešnik.

- Na svetskom tržištu svega pet posto ima lešnika u odnosu kolike su potrebe danas. Što se tiče drugih vrsta, ova 2020. biće dobra za suncokret. Ministarstvo će ove godine prvi put izaći sa analizom cena, što će biti u narednim danima - rekao je Nedimović.

Ko ima vremena da čeka nekoliko godina do punog roda, sa jednog hektara pod orahom može da zaradi oko milion i milion i 80 hiljada dinara, od lešnika oko 700 hiljada dinara. Sledi malina sa zaradom od oko pola miliona dinara.

Poznavaoci kažu da će otkupna cena crvenog zlata ove godine biti rekordno visoka.

Da li iz realne računice utemeljene u praksi ili možda iz želje da izbegnu urok, tek, kalkulacija poljoprivrednika nije toliko optimistična.

"Što se tiče masovnog voćarstva najviše se isplati breskva. U poslednje vreme ljudi su počeli da se bave borovnicom, lešnikom, to je sve nešto u povoju. Što bi rekao moj pokojni otac  - onaj ko ima toliko para ne znam zašto se bavi voćarstvom, to je muka, nije to lak posao", kaže voćar Živorad Karaklajić iz Brestovika.  

Ivan Vuković iz Nezavisne asocijacija poljoprivrednika Srbije ukazuje da je profit u ratarstvu veoma mali.

- Ja obrađujem 120 hektara, a da bi bili konkurentni sa velikim igračima koji obrađuju zemlju mi moramo da uzimamo velike mašine da bi se širili, a mi to kada uzimamo to su obiično jako veliki krediti, dok mi otplatimo kredite i sve to ne možemo da preživimo - kaže Vuković.

Najsigurnija, ali ipak namanja zarada je u ratarstvu. Sa hektara zemljišta, ukoliko se ostvare prosečni prinosi, ubire se kukuruz za 33.000 dinara. Pšenica može da dobaci do 10.000 dinara po hektaru, ozimi i jari ječam donose oko 5.000 dinara.

DALJE NEĆEŠ MOĆI! Mask u problemu: "Tesli" zabranjena izgradnja gigafabrike

DALJE NEĆEŠ MOĆI! Mask u problemu: "Tesli" zabranjena izgradnja gigafabrike

Stigle lepe vesti: NOVE CENE PUTARINA na srpskim putevima UŠTEDEĆE NOVAC građanima!

Stigle lepe vesti: NOVE CENE PUTARINA na srpskim putevima UŠTEDEĆE NOVAC građanima!

LOŠE VESTI za zadužene u švajcarcima! Evo šta se dešava sa KURSOM i RATAMA

LOŠE VESTI za zadužene u švajcarcima! Evo šta se dešava sa KURSOM i RATAMA

Poslušajte SAVET NAUČNIKA i možda ćete uštedeti: Psiholozi otkrili zašto nerazumno TROŠIMO NOVAC

Poslušajte SAVET NAUČNIKA i možda ćete uštedeti: Psiholozi otkrili zašto nerazumno TROŠIMO NOVAC

Beograđanin ima 60 godina, a SAMO 3 GODINE radnog staža! Nema prihode ni PRAVA na penziju!

Beograđanin ima 60 godina, a SAMO 3 GODINE radnog staža! Nema prihode ni PRAVA na penziju!

 

SD vesti

SD novčanik

SD posao

SD obrazovanje

SD energetika

Vremenska prognoza
Clear sky
2 Beograd