LOŠA GODINA ZA UZGAJIVAČE ŠLJIVA U SRBIJI: Slab rod i loš kvalitet, cena ne može biti veća od 20 DINARA po kilogramu

Šljiva, šljive / Izvor: Profimedia

Slabiji rod i kvalitet uticao je da ni otkupna cena ne bude viša od 20 dinara po kilogramu.

Većina voćara se još uvek nada da će ovogodinji rod šljive moći da prodaju po 25 do 30 dinara za kilogram.

Za vlasnike zasada šljiva ove godina neće biti dobra, jer proizvođačima ovog voća najpre nisu na ruku išle vremenske prilike, dosta voćara imalo je problema sa šljivinom osom, a sada je već jasno da je i kvalitet ploda ispod očekivanog.

Berba čačanske lepotice i ranke je završena. U valjevskom kraju ranka je prisutna na manjim površinama, pa za ovu vrstu nema interesovanja za otkup.

KOJE SU SVE OPCIJE ZA POVEĆANJE MINIMALCA? U igri su tri cifre, radnici najviše zagovaraju povećanje od 7.000 dinara

PROMENJENE NAVIKE U KUPOVINI NEKRETNINA U REGIONU: Najviše se traže placevi i kuće

SRBIJA OAZA U REGIONU: Korona divlja u okolnim državama, prognoze su crne u komšiluku

Ono što je u toku je berba čačanske rodne i stenleja koje su prevashodno konzumne vrste. Slabiji rod i kvalitet uticao je da ni otkupna cena ne bude viša od 20 dinara po kilogramu.

- Bez obzira na sve ono što se tokom ove godine desilo, kada je u pitanju proizvodnja šljive, postoji potražnja za sve vidove prerade, kako za sušenje, tako i za sečenu šljivu, ali i za rakiju. Za razliku od prošle godine, plodovi koji će ići na sušenje lošijeg su kvaliteta. Nema ni dovoljno suve materije u plodu, pa neće biti pogodna ni za rakiju - kaže Đorđe Sovilj, stručni saradnik za voćarstvo Poljoprivredne i savetodavne stručne službe Valjevo.

Najviše truleži kod stenleja

Topla zima, kišno proleće i leto uslovili su da se i pored zaštite pojavljuje trulež na plodovima, a naročito je to izraženo kod sorte stenlej.

- Ima dosta voćnjaka gde su proizvođači obavili jedan ili dva tretmana hemijske zaštite, ali to očigledno nije pomoglo, jer ima dosta trulih plodova, naročito kada je u pitanju sorta stenlej. Najveći problem je napravio takozvani šljivin smotavac koji je bukvalno ugušio plod. To se moglo i očekivati, jer čim se ošteti pokožica ploda - on truli. Stenlejka rađa u grozdovima, plodovi se dodiruju, pa se sa oštećenih prenosi na zdrave i trulež se širi - kaže Sovilj i dodaje da se može očekivati da u narednim danima opadne i 30 do 50 odsto roda.

- Ovo je period kada se plod puni šećerom i tada je podložniji truljenju i nije ni za kakvu vrstu prerade - kaže on.

Šljiva / Izvor: Profimedia

Prepolovljen rod i loš kvalitet

Da je godina specifična slažu se i proizvođači šljiva. Manjem prinosu doprinele su pre svega nepovoljne vremenske prilike, produženo vreme cvetanja, mraz krajem marta, ali i šljivin smotavac.

- Svi poslovi u voćnjaku su odrađeni na vreme, trudili smo se da ništa ne propustimo, ali takvo je neko vreme bilo, pa je šljiva stradala. Imam rod od 20 tona po hektaru, a inače je dvostruko veći. Nije ni kvalitet kako treba, plod je voden, teško će se sušiti. Kad se preračunamo da bi dobili kilogram suve šljive trebaće nam šest kilograma šljive. Ovo što imamo ide na sečenje, a dobar deo u rakiju - kaže Nikola Gentić iz sela Gola Glava.

Proizvođači se nadaju ceni od 25 do 30 dinara

Prošle godine otkupna cena za sečenu šljivu bila je od 15 do 18 dinara po kilogramu, dok je ove godine cena 20 dinara, pa proizvođači ocenjuju da je malo bolja, ali opet nerealna i ne mogu biti zadovoljni.

Većina voćara se još uvek nada da će ovogodinji rod šljive moći da prodaju po 25 do 30 dinara za kilogram. Dobar deo poljoprivrednika svoju robu nudi i direktnim potrošačima. Nisu retki oglasi na valjevskoj online pijaci gde se šljiva nudi za rakiju po 30 dinara za kilogram, spakovana u džakove. Brana šljiva ima cenu i do 40 dinara po kilogramu, a uglavnom se kupuje za slatko i džem.

Prema zvaničnim podacima, u valjevskom kraju je oko 12.000 hektara pod zasadima šljive, ali tek polovina je u punom rodu. Iako ima interesovanja za podizanjem novih zasada, poslednjih godina otkupna cena nije onakva kakvu očekuju voćari i od koje mogu da imaju zaradu.

Pre desetak godina popularna je bila čačanska lepotica, jer se u većim količinama izvozila na tržište Ruske federacije, a danas praktično njenog organizovanog otkupa nema.

KORONA UTIČE NA PREGOVORE O MINIMALCU: Samo 15 odsto poslodavaca je za povećanje minimalne zarade