MRAZ OŠTETIO 50 ODSTO CRVENOG ZLATA: Proizvođači dodatno brinu zbog "ekipe" koja uništava useve malina
Naglasio je da su gore prošli malinjaci gde su sprovedene sve agrotehničke mere, jer je time pospešeno pokretanje vegetacije i lučenje sokova u biljkama, pa je mraz na njima napravio veću štetu.
KAKO ĆE IZGLEDATI OVE GODINE LETOVANJE U CRNOJ GORI: Ko će plaćati PCR testove i šta je sa dolascima avionom?
NAJBOGATIJA ŽENA NA SVETU: Njena majka delila milijarde ljubavniku, u sve se umešao - psihijatar! (VIDEO)
SVI ĆEMO ZAUVEK PREĆI NA RAD OD KUĆE? Najveća banka "poslala" zaposlene onlajn, da li je to budućnost svih nas?
Radović je objasnio da je u malinjacima gde nisu sprovedene agrotehničke mere i nema još izdanaka, izmrzavanje bilo manje, ali je i u njima uništeno od 20 do 30 odsto grančica.
- Noćas je bilo od minus dva do minus šest, plus duva hladan vetar. Kad imamo dve noći u minusu nema oporavka biljaka. Dan je topao, biljka počinje ubrzano da se hrani, i ako još i noćas bude mraz, to je katasrtofa - ocenio je Radović.
Naglasio je da u ivanjičkom kraju malinari ne mogu da štite zasade od mraza orošavenjem antifrizom, jer su parcele usitenjene, veličine od 10 do 50 ari, i ne može da se prođe mehaniozacijom zbog raskvsašene zemlje.
- Ovo što sad vidimo nije dobro, jer ne znamo šta će nas još zadesiti. Da li još neki mraz, neki grad, oluja... - rekao je predsednik Asocijacije malinara.
Radoviće je ocenio da svakako možemo očekivati manji rod od prošlogodišnjeg kada je ubrano oko 45.000 tona malina, ali ne samo zbog mraza, već i zbog loše kondicije zasada koji su napadnuti raznim bolestima.
On je podsetio da Ministarstvo poljoprivrede subvencioniše kupovinu certifikovanog sadnog materijala sa 90 procenata, jer su srpski malinjaci uglavnom formirani od lošeg sadnog materijala, što znatno uitiočce na smanjenje roda i kvaliteta malione.
On je naveo da su površine pod malinom zantno manje nego što to zvanični podaci pokazuju i da je rod izuzetno loš.
- U trezoru se vodi da imamo 25.000 hektara pod malinom, samo zato što Ministarstvo poljoriovrede i lokalne samouprave daju podsticaje za voćarsku proizvodnju. Parvi podatak je da imamo od 13.000 do 14.000 hektara pod malinom, sa tužnim prosekom od 35 do 40 kila po aru - rekao je Radović.
Naveo je de situacija u kupinjacima povoljnija, jer je ta biljka otpornija na mraz, ali je naglasio da je situacija s proizvodnjom tog voća loša zbog mešetarenja.
- Kupina je malo otpronijna na mraz, ali je jedna velika ''stručna ekipa'' svela zasade kupine sa 6.000 hektara na 1.500 hektara. Ta ''stručna ekipa'' nudila je cenu od 40 do 60 dinara za kilogram, a prodali su je u Engleskoj i nekim drugim zemljama za 200 dinara, i ta ''stručna ekipa'' naterala nas je da mi to više ne radimo. Jer, da mi radimo ispod cene koštanja, a da oni zarađuju 300 odsto maržu, pa evo mi smo to sad rešili, pa oni neka uvezu ako budu imali odakle - rekao je Radović.