KILOGRAM I DO 1.000 DINARA: Ove godine je bilo meda, ali pčelari kažu da cena ipak ne može biti niža od 800 dinara
Tek mali broj pčelara u Srbiji ove sezone se može pohvaliti dobrim prinosima meda. Stacionarni su izvrcali minimalne količine bagrema, dok su seleći ipak imali bolji prinos tog najtraženijeg meda na tržištu. Dobra vest je da je otkupna cena meda u Srbiji i pored toga i dalje izuzetno visoka - 6,3 evra po kilogramu.
BROJKE RASTU, A DA LI OSTAJU ISTE MERE: Bez ovih stvari se ne može u Grčku, pravila važe za starije od 12 godina
ZLATNA SREDINA! ZNATE LI KOLIKI JE JAVNI DUG PO EU? U Srbiji je 55, Francuskoj 118 odsto - kako je kod ostalih
SIGURAN POSAO DONOSI SIGURNU BUDUĆNOST: Za 10.000 mladih i ove godine šansa da uz pomoć države zarade prvu platu
Bagremovu pašu, s obzirom da Srbija najviše proizvodi tu vrstu meda koji je i najtraženiji na tržištu, tokom proleća su dočekali gotovo zimski uslovi, zbog čega su košnice stacionarnih pčelara ostale poluprazne. Seleći pčelari, s druge strane, imali su u proseku prinos do 15 kilograma bagremovog meda po košnici, što se ocenjuje kao prosečna, ali ipak bolja godina nego lane kada su vremenski uslovi bili još lošiji, a pčelarima uz to i ograničeno kretanje zbog policijskog časa.
Sumirajući rezultate, pčelar Nebojša Pavić navodi da je ova godina potvrdila staru izreku da “med na točkovima rađa”, jer su seleći pčelari imali i izdašniju sezonu paše uljane repice i suncokreta.
- Za razliku od njih, za stacionarne pčelare je ovo već treća godina posle koje im zveče prazne kante. Iako smo u našim krajevima imali neke skromne prinose bragemovog meda, u proseku od šest do devet kilograma po košnici, ovo izrazito vruće leto dodatno je “isušilo” kante za livadu i lipu. Bespašni period još uvek traje, što je još gore za same pčele s obzirom da su im i ono malo bagremovog meda koje su unele, uzeli pčelari - konstatuje Pavić.
Na pojedinim mikrolokacijama, poput sela u Podgorini, međutim, bilo je i više od deset kilograma bagremovog meda po košnici, iako su se pozni mrazevi održali gotovo do kraja maja.
- I pored svega toga je bilo meda i to je velika razlika u odnosu na prethodnu godinu. Mi se u našim krajevima oslanjamo na bagremovu pašu gde su se prinosi kretali od 10 do 12 kilograma, ali je u selima na višim nadmorskim visinama kao što je Brataćić, bilo i po 20 kilograma. Skoro svaki pčelar na području Osečine ima ipak zadovoljavajući prinos i to zahvaljujući premeštanju košnica sa jedne na drugu lokaciju - kaže Aleksandar Nikolić, predsednik tamošnjeg Udruženja pčelara "Pera Jovanović Komirićanac".
Ono što na kraju može da raduje srpske pčelare jeste da je otkupna cena meda na veliko i dalje izuzetno visoka - 6,3 evra po kilogramu. Na malo, kilogram meda se kreće od 800 do 1.000 dinara I, kako kažu pčelari, ukoliko bi ga neko prodavao med ispod 800 dinara doveo bi se u pitanje njegov kvalitet.
- Cena je svakako dobra i može se smatrati izuzetnom, ali je problem za pčelare koji nisu imali neke veće prinose meda i njima je i cena od 1.000 dinara, s obzirom na uloženi rad, niska - zaključuje Nikolić.