"MERE ĆE OČUVATI RADNA MESTA" Srpski ekonomisti o novoj novčanoj pomoći građanima: Podrška privredi neophodna
Pomoć države srpskoj privredi u prevazilaženju efekata korona krize je neophodna radi održanja poslovne aktivnosti i radnih mesta, ocenjuju danas ekonomisti povodom najave novog paketa finansijskih mera namenjenog privredi i građanima.
Naučni saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić napominje da se radi o nastavku prošlogodišnjeg paketa pomoći i ocenjuje da je dobro što se ovog puta pravi selekcija primene mera.
NJIHOVU PROFESIJU KORONA JE VEOMA UGROZILA: Građani sve manje koriste taksi prevoz, pad prometa čak 60 odsto
NOVA SLIKA RUDARSTVA U SRBIJI: Uskoro veća rudna renta, šta to znači za građane?
MMF IZABRAO FAVORITA: Koja država će biti najbrže rastuća ekonomija 2022. godine?
On smatra da bi možda trebalo još više pomoći pojedine grane odnosno delatnosti, jer ne postoji baš čvrst dokaz da linearna pomoć podjednako pomaže svima.
- Ali dobro, zdravstvena kriza se produžila neočekivano, pojedine zemlje su već iscrpljene, naša je, sva sreća, zadržala fiskalni prostor za pomoć. To se vidi po tom relativnom pokazatelju udela javnog duga u BDP-u. Dakle, možemo još uvek da značajno pomognemo ekonomiji kako bismo ublažili te efekte krize - rekao je Nikolić.
On dodaje kako same mere neće dovesti do rasta BDP-a od četiri ili pet procenata, ali će pomoći pre svega da se održi zaposlenost i pomoći će da privatni sektor što lakše prebrodi ovu neočekivano dugu krizu.
- Dobro je da imamo prostora, što ostavlja mogućnost i eventualne dopune mera - dodaje Nikolić.
Ovaj ekonomista je pohvalio odluku vlasti da, za razliku od prošle godine ne koncentriše sve mere podrške privredi i stanovništvu u prvoj polovini godine, već da jednokratnu isplatu penzionerima premešta na kraj godine, što rasterećuje pritisak na likvidnost budžeta.
- Nadamo se, i tu je ključ i kraj ove krize da će se zdravstvena situacija popraviti do sredine godine, jer ako potraje zaista će biti za mnoge veoma teško da prežive. Dobro je da mi imamo još uvek značajnog fiskalnog prostora da pomognemo našoj ekonomiji i to činimo čak neočekivano obilno i intenzivno, i nadamo se da će efekti biti održanje ciljane privredne aktivnosti - zaključio je Nikolić.
"Glavni problem misao da će epidemija kratko trajati"
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić, takođe, ističe da država mora da pomogne svojoj privredi u uslovima krize, ali nije siguran kako će finansirati mere podrške.
On kaže da je glavni problem sa kojim se danas srećemo pogrešna pretpostavka da će epidemija kratko trajati i da neće biti potrebe za ovim trećim paketom mera.
- Nije se nažalost ostvarila, i država je formulisala treći paket mera koji je takođe iznuđen. Ja ne odričem pravo državi da može to da radi - kaže Savić i napominje da je pretpostavka države da novca ima dovoljno u budžetu na "klimavim nogama".
Kako kaže, para nema, ali se pomoći mora.
- Jer, da je para bilo mi ne bismo 2020. zabeležili onakav fiskalni deficit između 8,5 i devet odsto - dodao je Savić.
Smatra da bi mere pomoći mogle dovesti u pitanje planirani nivo ovogodišnjeg budžetskog deficita.
- Ove godine je planiran, ja bih rekao skroman fiskalni deficit, i svi se nadamo, država očekuje da će on da se ostvari, ali već na startu godine imamo značajna trošenja u okviru ovog paketa, i zaista je pod znakom pitanja da li će to biti tako kako je planirano - napominje Savić.
Naglašava kako je osnovna ideja i logika mera dobra, jer se želi da preko dobijene pomoći privreda poveća BDP, a novac vrati u budžet kroz poreze i doprinose, ali je skeptik u pogledu realizacije tog plana.
Novim paketom mera državne podrške, koji će biti vredan 2,5 milijardi evra, predviđeno je nekoliko vrsta pomoći privredi.