fbpx
Skip to main content
rad od kuće

MESEČNO MOŽE DA ZARADI I VIŠE OD DVE HILJADE EVRA: Ko su zapravo frilenseri u našoj zemlji?

Foto: Profimedia/ilustracija
Frilenseri imaju oko 30 godina, žive u većim gradovima u Srbiji i rade preko interneta

Frilensing poslovi tokom pandemije virusa korona doživeli su pravi procvat, te su na svetskom nivou ovoj grupi radnika, prihodi, samo u junu, porasli za 28 odsto. Istovremeno ih je i u Srbiji sve više, i to je razlog zbog čega je država odlučila da uspostavi kontrolu nad njihovim radom, a u cilju naplate poreza.

NA OVO SE ČEKALO SKORO DECENIJU: U aprilu direktan izlazak na auto-put E-75 preko petlje Batajnica

NA OVO SE ČEKALO SKORO DECENIJU: U aprilu direktan izlazak na auto-put E-75 preko petlje Batajnica

KATASTROFA ZBOG KORONE, "PRIZEMLJENI" PRIHODI: Britanske aerodrome spasava samo jedna stvar

KATASTROFA ZBOG KORONE, "PRIZEMLJENI" PRIHODI: Britanske aerodrome spasava samo jedna stvar

KRAJ CARSTVA PORODICE ROTŠILD? Umro čuveni bankar, vlasnik finansijske imperije (FOTO)

KRAJ CARSTVA PORODICE ROTŠILD? Umro čuveni bankar, vlasnik finansijske imperije (FOTO)

Prema istraživanjima, Srbija je globalno među državama koje imaju najveći broj zaposlenih na digitalnim platformama u odnosu na broj stanovnika, pa se nameće pitanje - ko su zapravo frilenseri u našoj zemlji?

Imaju oko 30 godina, žive u većim gradovima u Srbiji i rade preko interneta, najčešće tražeći dodatni izvor prihoda, uglavnom u oblastima novih tehnologija, pisanja, prevođenja i veb dizajna. Tako bi u najkraćem mogao da se opiše profil srpskog frilensera, a koji mesečno može da zaradi i više od dve hiljade evra, kako su to ranije pokazala istraživanja.

U bukvalnom prevodu sa engleskog jezika termin "freelancer" značio bi slobodnjak, a kod nas se filenseri definišu kao osobe koje rade po projektima za određenu kompaniju, ili više njih, ali nisu zaposleni ni u jednoj. Oni nemaju standardno radno vreme, rade sa bilo kog mesta i uglavnom biraju projekte koje će da rade.

Žena čita mejl
Foto: Profimedia/ilustracija

Najčešće su to mladi ljudi koje "ne drži mesto" te tako vole sami sebi da organizuju radno vreme. Upravo to je i jedna od glavnih prednosti koju mnogi od njih ističu u vezi sa ovakvim načinom poslovanja - to što su "sami svoje gazde". Ipak, upravo uz to navode i najveću manu - nestabilnost u prilivu narudžbina (projekata), te samim tim i novca.

Međutim, kako su mladi u Srbiji, koji se bave ovim poslovima, najčešće dobro potkovani znanjem i vešto "barataju" internetom i društvenim mrežama, kao i programiranjem, posla im uglavnom ne manjka.

Zarade, kako tvrde, u ovom načinu rada ima, ali i ona zavisi od mnogo faktora. Utiče na to recimo, kojim poslom se osoba bavi, koliko vremenski radi, da li je zadužena za ceo projekat ili samo učestvuje u nekoj od njegovih faza i tako dalje. Neretko su plaćeni po satu, dok mnogi naplaćuju i po učinku, odnosno odrađenom projektu.

U zavisnosti od toga koliko posla imaju tokom jednog meseca i na koliko projekata i za koliko kompanija rade, zarada im se kreće od 500 pa do i mnogo više od 2.000 evra mesečno. U ovu grupu radnika ubrajaju se i jutjuberi i influenseri, odnosno oni koji zarađuju preko objava na svojim profilima društvenih mreža.

Znanje engleskog i marljivost glavne osobine frilensera

Istraživanja su pokazala da su mladi i visokoobrazovani ljudi sa fakultetskim diplomama iz ekonomije, dizajna, marketinga, arhitekture, filologije i inženjerstva najbrojniji među digitalnim radnicima iz Srbije.

Oni najčešće, preko različitih internet platformi za traženje posla, pružaju usluge iz oblasti razvoja softvera i tehnologije, pisanja i prevođenja ili rade u kreativnoj i multimedijalnoj industriji. Znatno manji procenat frilensera iz Srbije bavi se prodajom i marketingom, birotehničkim uslugama i unosom podataka i pružanjem profesionalnih usluga.

Srbija je, prema istraživanjima, među državama sa najviše onlajn frilensera po glavi stanovnika na svetu. U nekim od njih navodi se da je naša država sa 3,52 onlajn frilensera na 1.000 stanovnika ispred Makedonije sa 3,41 ili i Jamajke sa 2,42.

rad od kuće
rad od kuće
Foto: Profimedia

Ono što naše građane stavlja u taj red zemalja jeste visok nivo "digitalne pismenosti", kao i dobro znanje engleskog jezika kojim se najčešće služe, ali i marljivost za rad na mrežama.

Interesantno je da na ove poslove ne utiče stečena diploma niti nivo obrazovanja, već sposobnost da se neki zadatak reši, te tako i oni koji nisu sticali visoko obrazovanje mogu veoma dobro da se "proguraju" na "digitalnom tržištu rada".

Do posla najčešće dolaze preko preporuke "od usta do usta" ili preko društvenih mreža, ali i znajući ljude sa prethodnih poslova. Mnoge od njih kontaktiraju same kompanije u potrazi za "spoljnom" radnom snagu koja im je potrebna samo za određene projekte koje rade.

SD vesti

SD novčanik

SD posao

SD obrazovanje

SD energetika

Vremenska prognoza
Clear sky
4 Beograd