fbpx
Skip to main content
Second hand

MODA JE DRUGI NAJVEĆI ZAGAĐIVAČ NA SVETU: U Srbiji se godišnje kupi 80.000 tona odeće, jedna caka je zlata vredna

Foto: Profimedia
Danas se, praktično, na nedeljnom nivou smenjuju trendovi. Odeća se uglavnom prodaje po povoljnim cenama i najčešće je niskog kvaliteta. To dovodi do mnogo otpada, a o njegovom odlaganju polemiše se i na svetskom nivou.

Procenjuje se da na deponijama širom sveta godišnje završi oko 235 milijardi tona odeće, a istraživanja pokazuju da je modna industrija drugi najveći zagađivač na svetu. U Srbiji se godišnje kupi oko 80.000 tona odeće, a stručnjaci upozoravaju na njen upitan kvalitet i sastav, te samim tim i kratak rok korišćenja.

Slede još veće donacije: Meridian pomogao Vladi Crne Gore i čitavom regionu

Slede još veće donacije: Meridian pomogao Vladi Crne Gore i čitavom regionu

BORBA ZA ŽIVOT I BORBA ZA POSAO: Evo kako se drži srpska ekonomija u doba kovida-19

BORBA ZA ŽIVOT I BORBA ZA POSAO: Evo kako se drži srpska ekonomija u doba kovida-19

ZA PRIVREDU I GRAĐANE 700 MILIJARDI: Srbija se junački uhvatila u koštac sa koronom

ZA PRIVREDU I GRAĐANE 700 MILIJARDI: Srbija se junački uhvatila u koštac sa koronom

Poslednjih 30 godina napredak privrede stvorio je takozvanu "brzu modu", te se praktično i na nedeljnom nivou smenjuju trendovi, odnosno prave novi modeli garderobe. To stvara situaciju u kojoj su materijali kratkotrajni, dok se odeća uglavnom prodaje po povoljnim cenama, ali je najčešće i niskog kvaliteta. Sve to dovodi do mnogo otpada, a o odlaganju tog otpada uveliko se polemiše i na svetskom nivou.

Istraživanje kompanije Mekinzi pokazalo je da je broj odevnih predmeta koji se proizvode godišnje postao dvostruk od 2000. godine i prvi put premašio 100 milijardi komada 2014. godine. Međutim, problem nije u velikoj upotrebi, već u činjenici da se otpadom iz tekstilne industrije zagađuju pre svega voda i vazduh. Kao posledica, prema nekim studijama, 20 procenata zagađenja sveže vode nastaje tretiranjem tekstila.

Prema rečima Nenada Radujevića, direktora "Beogradske nedelje mode", modna industrija je porasla 65 puta u poslednjih 15 godina, a naročito kroz brendove "brze mode".

- Proračun je da moramo da nosimo jedan komad odeće minimum 20 puta kako bi on dobio upotrebnu vrednost u ekologiji. A ukoliko produžimo nošenje jednog predmeta za samo 5 meseci, smanjili bismo emisiju štetnih gasova za 5 odsto. Kad bi se svi potrudili, poboljšali bi se rezultati - istakao je Radujević na vebinaru o cirkularnoj ekonomiji.

0263081183
0263081183
Foto: Profimedia

Radujević je napomenuo da je racionalno odlaganje otpada najveći problem u Srbiji kada je modna industrija u pitanju.

- Problem je što je u Srbiji modna industrija nedovoljno razvijena, pa se ovaj problem zanemaruje. Mi smo pokušali da stupimo u kontakt sa centrima u Francuskoj i Bugarskoj, ali, problem je udaljenost tih centara. U pregovorima smo i sa domaćim fabrikama, ova godina i pandemija nas je malo usporila, ali nadam se da ćemo zajedno doći do rešenja - rekao je Radujević.

I tekstilna industrija u Srbiji doživela promenu

Prema podacima Razvojne agencije Srbije, proizvodnja tekstila i odeće u Srbiji ima dugu tradiciju i dugi niz godina bila je jedan od glavnih izvoznih industrija. Ovaj sektor zapošljavao je, kako navode, više od 250.000 radnika i vrednost izvoza je iznosila više od pet milijardi dolara.

Danas je situacija drugačija, te u našoj zemlji postoji oko 1.800 aktivnih preduzeća sa više od 47.000 zaposlenih. I ekonomista Ljubomir Madžar kaže da je "za vreme Jugoslavije bilo mnogo dobrih fabrika tekstila i tekstilnih proizvoda", od Subotice na severu do Vranja na jugu, a da se danas o njima retko može čuti.

- Bilo je mnogo dobrih fabrika, a sada u toku poslednjih tri godine skoro da nisam čuo da se govori bilo šta o njima izuzev kada su u problemima. Deluje da je taj sektor u Srbiji doživeo jedan udar od koga će se teško oporaviti. Kina je ugrozila mnoge sektore u mnogim zemljama, pa nije isključeno da je jeftina roba iz Kine napravila veliki pritisak i štetu na našu tekstilnu industriju - navodi Madžar.

Ekonomisti su saglasni da postoje i veći zagađivači od modne industrije, ali da je jasno da su se stvari u ovoj oblasti promenile poslednjih godina, i da korišćenje nekvalitetnih materijala i loš pristup odlaganju otpada svakako dovodi do zagađivanja okoline.

Prema mišljenju profesora Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Ljubodraga Savića, ranije je korišćeno više prirodnih materijala nego danas, te je recimo zagađenje moglo, kako kaže da bude samo od boje, dok je danas to drugačije, međutim ističe da to nije jedini problem.

- Nije problem to što se u toj meri koriste materijali koji potencijalno zagađuju, nego ljudska nebriga. Postoje zemlje u svetu koje vrlo dobro to rade. Sve što se može reciklirati, to se reciklira. Što ne može, to se zapalli, znači ili izgori ili se nešto drugo uradi. A za nešto što bi samo zagadilo sredinu postoji način da se to ponovo upotrebi u narednom ciklusu, te se bezbedno odlaže. Postoji i načini kako se to bezbedno odlaže. Ipak, problem je u visini troškova koje treba preduzeti da bi se dovelo u stanje da se to prihvati - ocenjuje Savić.

Ranije su, kako kaže, sve frabrike bile u obavezi da imaju filtere protiv zagađivanja, ali da su tada troškovi za čišćenje bili podnošljivi. Danas se, kako kaže, sve manje kontroliše pa su i propusti u odlaganju otpada veći.

SD vesti

SD novčanik

SD posao

SD obrazovanje

SD energetika

Vremenska prognoza
Clear sky
17 Beograd