NE SMEMO DA PREĐEMO CRVENU LINIJU! Mnoge države "grcaju" u javnim dugovima u doba korone, kakvo je stanje u Srbiji?
Zaduženje Srbije ove godine je poraslo, kao i u većini zemalja u svetu zbog mera za očuvanje zdravstvenog sistema i privrede usled pandemije. Cena zaduživanja govori o rejtingu svake zemlje, a visina duga o tome koliko je zemlja blizu dužničke krize i crvene linije koju ne sme da se pređe. Kakvo je stanje sa javnim dugom Srbije?
NAJVEĆI RAST IZVOZA JOŠ OD FEBRUARA 2018: Korona im dala zamajac
ŠUMADIJA GURA SRBIJU NAPRED: Privreda u ovom delu zemlje beleži najveći spoljnotrgovinski suficit
SRBI "VUKOVI SA VOL STRITA"! Kako se 8.000 naših državljana "oparilo" tokom korone na stranim berzama?
Poslednji put Srbija se zadužila krajem novembra, kada je na međunarodnom finansijskom tržištu realizovala emisiju desetogodišnjih evroobveznica u dolarima. Milijardu i 200 miliona dolara po kamati od 2,15 odsto.
Najveći deo sredstava (900 miliona dolara) biće iskorišćen za prevremenu otplatu skupljih evroobveznica iz 2011. godine po kamati, odnosno kuponskoj stopi od 7,25 odsto. Za ekonomiste to ima višestruki signal.
Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević kaže da to govori o visokom rejtingu, da ne preti nikakva kriza duga ili javnih finansija, niti prekid rasta nakon izlaska iz godine epidemije.
Ove godine javni dug je porastao do kraja oktobra sa 24 na 27 milijardi evra. Kada se pogleda učešće u odnosu na bruto društveni proizvod, to je 57,7 odsto. Najveće zaduženje, gotovo u jednom mesecu, bilo je u aprilu i to skoro za dve i po milijarde.
Direktor Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić navodi da je prostor za nova zaduživanja veoma mali i da je stopa javnog duga dostigla takozvanu kritičnu granicu od 60 odsto, imajući u vidu stepen ekonomskog razvoja Srbije.
Kovačević očekuje da će relativni nivo javnog duga porasti do kraja godine verovatno do 59 odsto.
- Mislim da se toliko računa u predlogu budžeta za 2021. godinu. To je Mastrihtski kriterijum, koji je jedan od kriterijuma za ulazak u Evropsku uniju. Mi još nismo blizu tog ulaska, pa to ne znači da ne smemo preći tu liniju, ali prosto to je cilj naše ekonomske politike da se zadržimo na 60 odsto - ukazuje Kovačević.
Ove godine gotovo nema zemlje koja se nije zadužila. Zato je važan pokazatelj koliko je rastao taj dug. U slučaju Srbije, to je 5,1 procentni poen. Najviše je porastao dug Slovenije, potom Hrvatske, Slovačke - dvocifreno. Sve te zemlje imaju i javni dug veći od kriterijuma koji propisuje Brisel. Za Srbiju je važno da kada već mora, zaduživanje bude opravdano.
Hanić smatra da bi zaduživanje bilo opravdano ako bi se ulagalo u dalji razvoj zdravstvene infrastrukture - jer i to na srednji i dugi rok deluje pozitivno sa ekonomskog stanovišta, zatim u obrazovanje i saobraćajnu infrastrukturu.
Takođe, kako dodaje, može da se interveniše u onim slučajevima kada se zbog novonastalih okolnosti može desiti da budu pogođene one grane proizvodnje ili prometa koje su vrlo značajne za izvoz, rast BDP-a i gde je broj zaposlenih relativno veliki.
Dakle, na visinu javnog duga utiče privredni rast, što je rast veći, brže i lakše se vraćaju dugovi. Potom visina izvoza i kreditni rejting zemlje.
Ova, a verovatno i iduća godina, imaće još jedan kriterijum - epidemijsku situaciju i zato pri planiranju svega, a posebno zaduživanja, to će biti važna karika.