NEĆE SVI IMATI PRAVO NA MANJE RATE KREDITA: Ukoliko spadate u ovu grupu ljudi možda vaš zahtev bude ODBIJEN

banka / Izvor: Profimedia

Novo pravilo po kome vam banka može smanjiti mesečnu ratu za dvadesetak odsto, stupa na snagu u ponedeljak.

Pravo na olakšice, sigurno međutim, neće moći da dobiju svi građani koji imaju potrošačke ili keš kredite, jer će o tome isključivo odlučivati banke ponaosob, a u zavisnosti od toga koliko ste prethodno bili uredan klijent u otplati, u kakvoj firmi radite, da li je delatnost kojom se bavite pogođena epidemijom....

U CRNOJ GORI TURISTIČKI PROMET OPAO ZA 92 ODSTO: Sezona je propala, plaže bez gostiju

UPRAVO OBJAVLJENI REZULTATI: Srbija zabeležila rast od PET ODSTO, najbolja u regionu

DOBRA VEST ZA SVE UMETNIKE: Svi će dobiti 30.000 dinara, a ovo su detalji i uslovi konkursa

Pravo na nove olakšice u startu ne postoji na stambene kredite i dozvoljeni minus. Imajući u vidu, međutim, da gotovo svaki građani u proseku ima bar po jedan keš kredit, jasan je značaj mogućnosti da smanjite ratu. Nove odluke NBS nisu, međutim, obavezujuće za banke, a to znači da će bankari o odobrenju dodatnih olakšica odlučivati od slučaja do slučaja.

Jedan od glavnih faktora biće procena rizičnosti klijenta.

- Procena rizika u bankama je klizna stvar i usklađuje se sa situacijom, ali pitanje je uvek isto – da li klijent može da vrati pozajmljeni novac? Zato banka mora detaljno da vidi u kojoj firmi čovek radi, da li je firma stabilna, da li joj prete problemi koji se očekuju ne samo kod nas, nego u celom svetu. U tom delu bi danas verovatno bio veći akcenat nego inače, na dubljoj proceni zaposlenja - objašnjava Dušan Uzelac, ekonomista i osnivač portala "Kamatica".

Kako objašnjava, najviše toga se vezuje za firmu, a ne za čoveka.

Novac - dinari / Izvor: Profimedia

- Banku u toj priči zanima samo da li će imati problem ili neće - navodi on i napominje da se tu već naziru teškoće i jedna apsurdna situacija - da će klijenti kojima u ovom trenutku najviše treba refinansiranje verovatno najčešće biti odbijeni upravo zbog situacije u kojoj se nalaze.

Kako kažu bankari, to podrazumeva uredan izveštaj Kreditnog biroa, odnosno redovnost u otplati svih obaveza i kredita (stambenih, gotovinskih, potrošačkih kredita, kreditnih kartica...), ne samo u banci od koje klijent traži produžetak otplate, nego i u svim drugim bankama, ako ima više različitih tekućih računa ili pozajmica.

Tako je, recimo, velika verovatnoća da će klijent koji ima stambeni kredit u banci već 10 godina i redovno ga otplaćuje, bez kašnjenja mesečnih rata, biti pozitivno ocenjen, odnosno da će mu banka odobriti prolongiranje otplate, na primer, keš ili potrošačkog kredita.

Takođe, značajan "plus" prilikom procene klijenata, posebno u trenutno nestabilnoj i neizvesnoj situaciji , biće redovni mesečni prihodi i relativno sigurno radno mesto.

Zato će rigorozniju kontrolu sigurno prolaziti zaposleni u malim i srednjim preduzećima, porodičnim firmama ili preduzetnici, u odnosu na radnike u velikim kompanijama i fabrikama koje su nastavile redovno da rade u proteklih nekoliko meseci.

Jedna grupa pod posebnom lupom

Ako ste u prethodnom periodu već povremeno kasnili sa uplatom rate ili ste zaposleni u nekoj od delatnosti koje su trenutno među najugroženijima zbog korona krize - turizmu, ugostiteljstvu, hotelijerstvu ili saobraćaju - veća je verovatnoća da će vam banka odbiti zahtev za produžetkom otplate.

Kako se nendavno pisalo, pojedine banke već su napravile spisak delatnosti čijim radnicima ne odobravaju zajmove. Na istoj listi su i rizični klijenti iz ugla veličine kompanije u kojoj rade, dužine zaposlenja i istorije u banci.

Na takozvanoj crnoj listi je sedam rizičnih delatnosti u kojima radi najmanje 20.000 ljudi. Reč je o sektorima koji su u potpunosti isključeni iz aktivnosti kreditiranja stanovništva.

Na prvom mestu su hoteli, a na drugom turističke agencije. Slede autoindustrija i dobavljači, zatim sektor prodaje automobila i firme koje se bave renta-karom. Poslednja dva rizična sektora, za čije radnike nema kredita, su međunarodni putnički saobraćaj i preduzeća koja se bave isključivo uvozom i izvozom.

Poljoprivrednicima do sada isplaćeno 28,5 milijardi dinara: REALIZOVANO PREKO 90 ODSTO AGRARNOG BUDŽETA