NEKADA SINONIM ZA VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ, A DANAS REĐAJU PEH ZA PEHOM: Može li Boing da povrati svoje "zlatno doba"?
Boing (Boeing) je najveći svetski proizvođač letelica, pre svega onih koje su namenjene za komercijalne letove, mada kompanija ima letove i u vojnom/"svemirskom" životu SAD.
"DUŽNI KO GRČKA" A MISLILI SMO DA SU NAJBOGATIJI: Znate li koja je zemlja najzaduženija na svetu? (FOTO)
"ZA DLAKU" IZBEGNUT POTPUNI PREKID STRUJE: Pad frekvencije nepoznatog uzroka mogao da izazove mrak u celoj Evropi
SUSPENZIJA TRAMPOVOG NALOGA UZDRMALA BERZU: Zabeležen neuobičajeni pad deonica tvitera
Sve u svemu, ovaj američki gigant, osnovan 15. jula davne 1916. godine, sinonim je za avione i vazdušni saobraćaj. Ipak, reputacija Boinga u poslednje vreme slabi, jer ređaju peh za pehom.
Peh je, možda, i preslaba reč, imajući u vidu nesreće koje se povezuju sa modelom aviona 737 MAX, unapređenom verzijom letelice 737. Danas je svetom odjeknula još jedna poražavajuća vest.
U toku je potraga za Boingovim avionom 737 koji je nestao prepodne, tačnije, veruje se da je pao u more, samo nekoliko minuta nakon uzletanja u Indoneziji.
Ministar saobraćaja Indonezije potvrdio je da se putnički avion kompanije "Srividžava Er", na kojem je bilo više od 60 ljudi (sa posadom), srušio u Džakartanski zaliv.
Boing važi za kompaniju koja je ostvarila najviše rezultate u domenu inženjeringa i tehnologije, i tu titulu nastavlja da nosi, ali mu događaji iz prošlosti - i sadašnjosti - "ne idu na ruku".
U svoje zlatno doba zapošljavali su 150.000 ljudi, a sada se umesto profita i ogromnog broja porudžbina, suočavaju sa gubicima i rashodima. Naime, gigant mora da plati čak 2,5 milijardi dolara zbog padova aviona 737 MAX.
Podsećamo, avio-kompanije su počele da lete spornim modelom 2017. godine, a već 2018. se dogodila prva nesreća, kada se avion indonežanske kompanije "Lajon Er" srušio u Javansko more.
Drugi pad 737 MAX letelice usledio je 2019, a kompanija je bila "Etiopijan Erlajns". U obe nesreće je poginulo ukupno 346 putnika, avion je povučen, i od tada je "rađeno na njemu".
Decembar 2020. bio je prelomni trenutak za ponovno pokretanje spornog modela Boingovog unapređenog aviona 737, a sada loše vesti prate "original". Dakle, Boing se suočava sa ozbiljnim problemima.
Kompaniju je osnovao Vilijam Boing, samo mesec dana nakon prvog leta njegovog aviona "B&W Model 1 Bluebill". Posle nepunih godinu dana rada promenili su ime u "Boeing Airplane Company".
Zanimljivo je to kako je nastalo američko "avio-čudo", takoreći sasvim slučajno. V. Boing je bio veliki zaljubljenik u letenje, ali se prvobitno bavio trgovinom. Kupio je jednom prilikom avion za sebe, a kada je proizvođača upitao za rezervne delove - rečeno mu je da će stići za tri meseca.
To čekanje mu se nije dopalo, pa je odlučio da ih sam napravi, "brže i bolje", kako se navodi u zapisima.
Davne 1957. godine pojavio se prvi putnički avion Boing 707. To je bio prvi avion čiji je motor postavljen ispod krila aviona, trend koji je opstao do danas. Model 707 je u ovom slučaju oterao svoje konkurente iz vode ili vazduha, krstareći prosečnom brzinom od 600 milja na sat, uprkos ogromnoj težini.
Prevozio je dvostruko više putnika preko Atlantika, polako postajući lider na tržištu. To je rezultiralo velikom dobiti za Boing. Kako su avionska putovanja postala sve popularnija, postajala je očigledna potreba za manjim avionima prilikom kraćih rastojanja, a za većim avionima koji bi prevozili veći broj ljudi tokom dužih putovanja.
Zato je 1964. nastao model 727, kada su prodate čak 1.832 letelice. Serija 737 je usledila, a do 2006. prodato je više od 5.000 aviona. Čuvena "kraljica neba", 747, više se neće proizvoditi, rečeno je letos.
Pre tačno 20 godina, Boing je imao duplo više porudžbina od Airbus-a. U nekim kompanijama ogroman uspeh motiviše istraživanje i inovacije. S druge strane, druge kompanije koje imaju isti takav uspeh - stavljaju ih u ciklus - gde ponavljaju strategije koje su prvobitno dovele do tog uspeha.
Uprkos promenama na tržištima i tehnologijama, takav pristup dovodi do toga da kompanija zaostaje za ostatkom tržišta. U ovom slučaju, Boing je koristio inovativne prakse za stvaranje izvanrednih aviona tokom 1950-ih i 60-ih, ali je počeo da stagnira.
Kao rezultat, kompanija je postepeno gubila dominaciju na tržištu, kao i napor koji je važan za stvaranje inovativnih i konkurentnih operacija. Ostaje da se vidi da li će Boing ponovo morati da prizemlji svoje sporne modele letelica i da li će uspeti da povrati poverenje kompanija, ali i putnika.