NEUSTRAŠIVI AZIJSKI TIGAR: Ova zemlja je PRAVO "Čudo na reci Han" kako je mnogi zovu
Između Japana, Kine i Severne Koreje
Istočna Azija i Daleki istok se u kontekstu svetske politike najčešće spominju zbog snažnog uzdizanja Kine, važne uloge Japana u svetskoj privredi ili zbog nuklearnih i balističkih testova Severne Koreje. Međutim, osim toga istok Azije je itekako zanimljiva regija koja spada među najrazvijenije svetske regije, a uz to politički i ekonomski procesi u tom delu sveta imaju upečatljive specifičnosti. One se mogu pronaći i na Korejskom poluostrvu.
Nema im premca! Oduševiće vas USLOV koji OVA kompanija ima pri zapošljavanju!
Hrabrost ili ludost?! Vojnik Severne Koreje pobegao u Južnu Koreju!
"Čudo na reci Han"
"Čudo na reci Han" ili ekonomsko čudo Južne Koreje primer je izvrsnosti kakva se retko viđa. Pojam podrazumeva brz ekonomski rast privrede Republike Koreje u drugoj polovini 20. veka koji traje do danas. Trend rasta i razvoja južnokorejske ekonomije impresivan je pa se Južna Koreja razvila od jedne zaostale države Trećeg sveta do visoko tehnološki razvijenog azijskog tigra. BDP je doživljavao rast oko 10 odsto više od trideset godina.
Eksplozija na univerzitetu u Južnoj Koreji: EKSERI LETELI NA SVE STRANE!
11. privreda sveta
Otvorenost privrede i fokus na inovacije zaslužni su za izvanredne uspehe. Danas je južnokorejska privreda 11. na svetu po visini nominalnog BDP-a, Republika Koreja je peti najveći svetski izvoznik, članica G20 s najvećim suficitom u proračunu i država s najvećim kreditnim rejtingom u istočnoj Aziji. Privredom dominiraju poslovni konglomerati čaeboli poput Samsunga, Hjundaija i LG-a. Ekonomski uspesi nagrađeni su održavanjem Letnjih olimpijskih igara 1988. i Svetskog fudbalskog prvenstva 2002. Šezdesetak godina nakon Korejskog rata, za razliku od svog severnog suseda, Južna Koreja je bogata, razvijena i demokratska zemlja. Ali put do uspeha nije bio lagan.
HOLOKAUST SVETSKIH RAZMERA: Kako bi izgledao Drugi korejski rat?
Period Šest republika. Od turbulencija do stabilizacije države
Politički događaji u Republici Koreji bili su turbulentni nakon njene uspostave 1948. Od tada do danas promenilo se šest republika. Do 1960. zemljom je vladao autoritarni vođa Singman Ree. Tada je privredom dominirala poljoprivreda. 1950. dogodila se zemljišna reforma kojom su američke vojne vlasti distribuirale zemljišta koja su posedovali Japanci običnim seljacima. Tokom Druge republike koja je trajala od 1960.do 1961. premijer Čang Mjon takođe je sprovodio politiku državnog kapitalizma, ali i sarađivao sa Japanom.
Na vlast je 1961. došla vojna hunta na čelu sa generalom Parkom Čung-Heom. U tim trenucima postavljena je podloga Čuda na reci Han. Prvi nacionalni 5-godišnji plan je implementiran. On se bazirao na unapređivanju poljoprivrede, rudarstva i industrijske proizvodnje električne energije, razvoju hemijskih gnojiva, naftne industrije, gvožđa, čelika, izgradnji saobraćajnica i luka, itd.
NIŠTA OD NAJAVLJENOG RATA U KOREJI: Američki nosač aviona vraća se kući!
Ekonomski rast Južne Koreje
Južnokorejske vlasti su shvatile kako nešto treba promeniti jer je njihova zemlja bila prenaseljena pa je rešenje bilo u izvozu proizvoda i usluga. Parkov moto bio je da se radnici tretiraju kao članovi porodice što je bio pun pogodak jer su južnokorejski radnici bili 2.5 puta produktivniji od američkih. Iako je Park sprovodio vojnu diktaturu koja je ometala civilne slobode i druga prava građana događao se ekonomski napredak. Tokom Treće republike između 1963. i 1972. zemlja je primila milione dolara od Japana zbog vlasničkih prava i od SAD-a zbog učestvovanja u Vijetnamskom ratu. Vlada je koristila strane prihode kako bi ostvarila samoodrživu ekonomiju pa je pokrenula inicijativu „Semjuel“ koja je razvijala ruralna područja. Vladavina čvrste ruke i jeftina radna snaga bili su katalizatori rasta južnokorejske privrede.
Ekspanzija! Japanski izvoz raste u već peti mesec uzastopno
Četvrta i Peta republika
Tokom Četvrte republike između 1972. i 1981. Južno Korejci su investirali u hemijsku industriju oslanjajući se na strategiju zamene uvoznih proizvoda domaćim. Vlasti su poboljšale prava i plate radnika iako su neki proizvodi bili nepotrebni. Vlada je ulagala u tešku industriju što je rezultiralo rastom električne i čelične industrije. Teške industrije su bile locirane na jugu zemlje. Fabrike u Seulu činile su 25 odsto kompanijskih proizvoda 1978. Tokom 1970-ih problem je bio nejednakost dohotka između industrijskih i poljoprivrednih sektora. Na predsednika Parka je izvršen atentat 1979. Petu republiku (1981.-1987.) predvodio je Parkov saradnik Čun Duhvan.
DESET RATOVA BUDUĆNOSTI: Ovo su sukobi koji mogu zapaliti svet! (FOTO)
Konzervativna monetarna politika 80-ih
Tokom osamdesetih vlada je prihvatila konzervativnu monetarnu politiku i čvrste fiskalne mere kako bi kontrolisala inflaciju. Pomoć novcem je smanjena za polovinu. Seul je čak zamrzao proračun na kratko. Vladine intervencije u privredu su se smanjile kao i ograničenja na uvoz i strane investicije. To je bio pravi pogodak jer je ekonomija postala konkurentnija. Kako bi smanjio nejednakost između ruralnog i urbanog sektora, Seul je proširio investicije u javne projekte kao što su putevi i druge saobraćajnice istovremeno unapređujući mehanizaciju farmi. Te su mere donesene ranih osamdesetih pa su zajedno s poboljšanjima u svetskoj ekonomiji doprinele da južnokorejska ekonomija ponovo napreduje kasnih 1980-ih. Zemlja je ostvarila privredni rast od 9.2 odsto između 1982. i 1987. i 12.5 odsto između 1986. i 1988. Rast BDP-a je iznosio oko 10 odsto između 1963. i 1990.
Kim Džong Un OPTUŽIO Južnu Koreju zbog pucanja na JATO PTICA!
Sustizanje ostalih razvijenih zemalja u svetu
Tokom godina brzog sustizanja razvijenog sveta, Južna Koreja je koristila najmanje 19 najvažnijih oblika intervencija usmerenih na promociju izvozno orijentisane privrede: devalvacija valute, preferencijalni pristup uvoznim poluproizvodima koji su potrebni za proizvodnju izvoznih roba uz striktne kontrole koje su sprečavale zloupotrebe, ciljana zaštita industrija, cenovne stimulacije, oslobađanja od poreza za domaće proizvođače, unutrašnja oslobađanja od nepotrebnih poreza za uspešne izvoznike, niži porez na prihod ostvaren od izvoza, sertifikati o pravu na uvoz, subvencije za izvoz odabranih industrija, monopolska prava odobrena fabrikama koje prve ostvare izvoz u ciljnim industrijama, subvencionisane kamate, sistem izvoznog kreditnog osiguranja i garancija, stvaranje zona slobodne trgovine i sl., osnivanje javnih preduzeća da posluže kao lideri na putu uspostave nove industrije, promovisanje južnokorejskog izvoza širom sveta, unapređenje tehnološkog nivoa, koordinacija sporazuma o licenciranju strane tehnologije od strane vlade, postavljanje izvoznih ciljeva za fabrike.
Posle NUKLEARNIH proba KIM DŽONG UN izjavio: Započinjemo masovnu proizvodnju RAKETA
Demokratizacija zemlje i uspostava Šeste republike
Zahvaljujući demokratizaciji i uspostavi Šeste republike 1987. u prvoj polovini devedesetih južnokorejska privreda je nastavila stabilan rast i razvoj u privatnom i državnom sektoru. Međutim, 1997. izbila je Azijska finansijska kriza. Nakon što je nekoliko azijskih valuta pretrpelo veliki pad, južnokorejski von je doživeo nagli pad vrednosti. Do kraja godine MMF je odobrio 21 milijardu dolara koji će biti deo paketa od 58.4 milijardi dolara pomoći. Potezi vlade i stranih kreditora obuzdali su finansijske probleme. Značajno je pomoglo prilagođavanje tržišta rada i alternativni izvori finansiranja. Na kraju 1999. BDP je porastao za 10.5 odsto što je navelo predsednika Kim Dae Junga da proglasi kraj krize vona.
Još jedna PROVOKACIJA: Severna Koreja ispalila neidentifikovani projektil
Ekonomske reforme
Ekonomske reforme koje je uveo Kim, a bazirale su se na preorijentaciji s državnog kapitalizma na tržišni model, omogućile su ekonomski rast koji je 2000. iznosio 9.2, a 2001. 3.3 odsto zbog usporavanja svetske ekonomije. Rast se nastavio i u sledećim godinama sve do izbijanja Svetske ekonomske krize 2008. Pali su fabrička proizvodnja, potrošnja, izvoz automobila. Ali ipak veća kriza je izbegnuta. Pomogle su vladine stimulativne mere i potrošnja dobara koji su se više konzumirali zbog pada izvoza. Već 2010. rast BDP-a je iznosio vrhunskih 6.1 odsto.
Pola veka kasnije
1960. Severna i Južna Koreja bile su slične u svom siromaštvu koje je bilo u rangu siromašnijih država Azije i Afrike. Danas, nakon više od pola veka, Južna Koreja poseduje dohodak po glavi stanovnika koji je 20 puta veći od Severne Koreje. Južnokorejski BDP po paritetu kupovne moći (PPP) iznosi oko 38.000 dolara godišnje što je veća cifra od italijanskog ili španskog. Južnokorejci su se maknuli od 1970. kad je njihov dohodak iznosio 10 odsto dohotka Amerikanaca, na sadašnjih skoro 70 odsto.
OVO će RAZBESNETI Kim Džong Una: Američki nosač aviona ide ka Korejskom poluostrvu
Seul
Prestonica Seul danas je grad sa četvrtim najvećim BDP-om (779.3 milijarde USD) na svetu nakon Tokija, Njujorka i Los Anđelesa. Seul je vrlo star grad sa istorijom dužom od dve hiljade godina, ali i nov grad. Tokom Korejskog rata, grad je menjao gospodare nekoliko puta i bio je uveliko devastiran. Danas Seulom dominiraju poslovne četvrti i visoki neboderi sa staklenim fasadama, hoteli, restorani, kulturne znamenitosti, a grad sa svojim metropolitanskim područjem dom je za više od 25 miliona ljudi. Kvalitet života je među najvišim na svetu.
Čaeboli - porodični konglomerati
Čaeboli ili veliki poslovni, često porodični konglomerati predstavljali su važnu ulogu u industrijalizaciji zemlje. Čaeboli su bili pažljivo birani među uspešnim izvoznicima, i odobravane su im subvencije i privilegije kako bi se pokrenuo razvoj privrede. Svaki konglomerat je pokrenula neka porodica. 10 porodičnih čaebola je bilo odgovorno za 60 odsto rasta južnokorejske privrede tokom razdoblja Čuda na reci Han. Najvažniji čaeboli su Samsung, Hjundai i LG.
Novi predsednik Južne Koreje ima PAKLENI PLAN za severnog suseda!
Najveći aduti i trgovinski partneri Republike Koreje
Najznačajniji sektori južnokorejske privrede su brodogradnja, automobilska industrija, graditeljstvo, elektrotehnička i telekomunikacijska industrija, proizvodnja oružja i vojne opreme, turizam, rudarstvo, itd. BDP čine uslužne delatnosti sa učešćem od 59.2 odsto, industrija 38.6 odsto i poljoprivreda 2.2 odsto. Nominalni BDP iznosi 1.4 biliona dolara što stavlja Republiku Koreju na 11. mesto na svetu, a BDP PPP iznosi 2 biliona dolara što je 14. mesto na svetu. 2016. BDP je rastao za 2.8 odsto. Inflacija iznosi oko 1 odsto, a nezaposlenost oko 3 odsto što su sjajni rezultati. Ispod granice siromaštva živi 12.5 odsto stanovništva, a javni dug iznosi oko 36 odsto BDP-a. Izvoz je 2016. iznosio oko 511 milijardi USD, a uvoz oko 391 milijardu USD. Najveći trgovinski partneri Seula su Kina, SAD, Hong Kong, Vijetnam i Japan.
Stručnjaci daju dobre prognoze azijskom tigru
Južnokorejsku privredu 21. veka stručnjaci svrstavaju među "sledećih 11" privreda sveta u razvoju pa se očekuje rast BDP-a od 3.9 do 4.2 odsto godišnje između 2011. do 2030. Ekonomski uspesi Južne Koreje zaista su izvanredni, a bili bi još i veći da su vlasti sledile model slobodnog tržišta i manje protekcionističke politike. To nije čudno jer je tek Šesta republika nastala 1987. omogućila istinsku demokratiju. U budućnosti će vlasti morati da sprovedu deregulaciju, daju više slobode malom i srednjem poduzetništvu, restruktuiraju čaebole, smanje poreze, reše probleme starenja stanovništva, smanje zavisnost od izvoza i povećaju domaću potrošnju kako bi mogli da ostvare kontinuirani ekonomski rast. Uprkos nekim negativnim predviđanjima, nesumnjivo će se južnokorejsko ekonomsko čudo nastaviti.