Ni provera stanja na računu više nije besplatna: Banke PAPRENO povećale provizije

Pojedine banke koriste letnju sezonu i podižu cene svojih usluga ili uvode nove provizije.

Udruženju za zaštitu potrošača "Efektiva" upozorava da su pojedine banke počele da naplaćuju i slanje opomena i do 300 dinara! U "Efektivi" tvrde da banke na taj način pokušavaju da nadoknade manje prihode u prvoj polovini godine.

Na povećanje bankarskih provizija verovatno utiče i to što će uskoro početi primena izmena i dopuna Zakona o platnim uslugama koji treba da uvedu red u oblasti bankarskih naknada.

U Narodnoj banci Srbije podsećaju da su izmene i dopune Zakona o platnim uslugama stupile na snagu 16. juna 2018. godine i da će primena početi istekom roka od devet meseci. NBS tvrdi da će izmene doneti brojne novine u pogledu veće transparentnosti naknada koje naplaćuju pružaoci platnih usluga i veću zaštitu korisnika platnih usluga.

To će, kažu, doprineti većoj transparentnosti i uporedivosti naknada koje naplaćuju pružaoci platnih usluga, a posledično i njihovom snižavanju, s obzirom na to da je u interesu pružalaca platnih usluga da vode cenovnu politiku koja će im omogućiti konkurentnost na tržištu, kako bi privukli nove i zadržali postojeće klijente.

Takođe, zakonom je propisano da će NBS najkasnije do 16. decembra doneti propise za sprovođenje tog zakona, a između ostalog i Listu reprezentativnih usluga. Na listi će se naći između 10 i 20 platnih usluga, onih koje korisnici platnih usluga najčešće koriste i onih koje ih izlažu najvećem trošku.

Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača "Efektiva" kaže da pojedine banke koriste priliku kada je većina njihovih klijenata na odmoru i povećaju namete ili uvode nove:

- U javnosti se ovih dana priča da pojedine banke počinju da naplaćuju proveru stanja na bankomatu, povećavaju cenu opomena koje šalju, naplaćuju transakcije putem e bankinga i slično. Sasvim je jasno i bilansi banaka to pokazuju da je pad prihoda od kamata, što je osnovna delatnost bankarskog sektora, toliki da banke pokušavaju da ga nadomeste na svaki drugi način.

Gavrilović navodi da klijenti tu ne mogu previše da učine zato što to još nije suprotno zakonu i da jedino mogu da se raspitaju gde su bolji uslovi i promene banku.

- To bi svakako bila najveća kazna za banku koja to radi. Što se tiče cena opomena, priča se da cene idu i do 300 dinara, što smatramo nepravičnom ugovornom odredbom i smatramo da banke mogu da naplaćuju opomenu, ali po realnoj ceni koštanja tog papira i njegovog slanja, ali nikako ne mogu da zarađuju na samoj opomeni - napominje Gavrilović.