"Nigerijska", "fišing", "višing": Pazite se internet prevara, četiri su posebno opasne po vaš novčanik!
Obavljaju se putem imejla i društvenih mreža, uglavnom tako što lukavi prevaranti obećanjima o "velikom nasledstvu" ili pozamašnoj uplati mame žrtve da im pošalju novac. Kada shvatite da ste se "upecali", tada je obično već kasno.
Profesor Fakulteta bezbednosti u Beogradu Goran Mandić kaže da se "nigerijska prevara" putem interneta u Srbiji dešava još od početka devedesetih, s tim što se tada obavljala putem tradicionalne pošte.
- Prevara je to što se od mene traži da uplatim određene svote novca, kako bi to moglo da krene. Pominju se troškovi advokata, overe dokumenata, koječega i traži se uplata od više stotina dolara. Kada nađu "ovcu", onda traže više novca, dok osoba napokon ne shvati da je prevarena i počne da se interesuje zašto i kome plaća? A tada je to završena priča - predočava Mandić.
SJAJNE VESTI ZA PRIVREDNIKE IZ PKS: Različiti izvori finansiranja za efikasnije poslovanje male privrede
NAJVEĆA STOPA RASTA IKADA: Holandija zabeležila porast od 7,7 procenata
GRAD BEOGRAD NUDI 124 POSLOVNA PROSTORA: Cene kvadrata od 247 do 1.645 dinara
"Nigerijska prevara" je zapravo podvrsta popularne internet prevare zvane "fišing", što u prevodu znači pecanje, kojom prevaranti na sličan način kradu vaše podatke za pristupanje imejlu ili bankovnom računu.
Sve počinje "obaveštenjem" koje dobijete u elektronsko sanduče, kojim se od vas traži da pristupite vašem nalogu putem priloženog linka. Ako otvorite link i unesete korisničko ime i lozinku, vaši podaci za pristupanje nalogu biće ukradeni, što znači da će prevarant moći da ih iskoristi da dobije uvid u druge podatke, poput ličnih ili stanja na računu.
- Poenta je da se onaj kome je imejl poslat navede da uđe na taj sajt, koji uopšte nema veze sa sajtom banke i ostavi svoje osnovne podatke tu. U poslednje vreme banke su napravile razne vrste zaštita, tako da je to prilično zakomplikovano kada je plaćanje u pitanju. Ali, ako govorimo o pristupanju, nema neke zaštite, tu su samo korisničko ime i šifra - objašnjava Mandić.
Postoji i nova vrsta "fišinga" pod nazivom "višing", koja se razlikuje po tome što prevarant ne šalje poruke na sve imejl adrese koje ima, već samo na određene, ljudima koji su mu ciljna grupa.
- Problem je što prevara ne može da se dokaže. To je problem u krivično-pravnom gonjenju, jer prevara je ako se ostvari protivpravna imovinska korist. Ako ste vi meni dobrovoljno rekli vašu šifru za imejl, da li sam ja kriv što ste mi je vi rekli - ukazuje na problem Mandić.
Do imejl adresa prevaranti dolaze na dva načina: sakupljanjem sa veb-sajtova institucija i kompanija ili kupovinom liste adresa od hakera na "dark vebu".
Ni društvene mreže nisu izostavljene iz domišljatosti prevaranata. Mandić ukazuje na to da oni mogu da dođu do korisničkog imena i šifre za Facebook na više načina. Nakon što to urade, čekaju da korisnik napusti zemlju.
- Onog trenutka kada napustite Srbiju, ja promenim šifru na vašem Facebooku i svim vašim prijateljima pošaljem ličnu poruku da sam u inostranstvu, da sam izgubio pasoš, da su mi ukrali novac i molim ih da mi uplate koliko mogu, kako bih otišao do ambasade i izvadio kartu za nazad - predočava Mandić.