Nova pravila: Radiće se do 67. godine, penali veći, beneficije manje

Prevremeno penzionisanje strože će se penalizovati, smanjiće se broj zanimanja s beneficiranim radnim stažom, verovatno će se jačati drugi penzijski stub, a do 2020. uvešće se nacionalna penzija.

To je deo paketa mera i zakona koje priprema Ministarstvo rada i penzijskog sistema u sklopu penzione reforme, koje planira u saborsku proceduru da uputi u septembru. 

Sada će se izraditi stručne podloge i analize koje će uključivati finansijski aspekt penzijske reforme, a potom bi radna grupa pri Ministarstvu do leta radila na izmenama i dopunama sedam ili osam zakonskih predloga koji bi potom na jesen došli u Sabor. 

Cilj Vlade Hrvatske je da se u sklopu ove reforme, koju već godinama traži i Evropska komisija, penzijski sistem napravi održivim, ali i da se povećaju penzije - sadašnjim i budućim penzionerima. 

Sadašnji Zakon o penzijskom osiguranju, koji je 2014. donijela SDP-ova Vlada Zorana Milanovića, predvideo je produžetak radnog veka do 67. godine jednako za muškarce i žene od 2038., ali EK traži da se izjednačavanje dogodi i ranije, 2030., tako da će verovatni predlog HDZ-ove Vlade biti kompromisan - da od 2033. svi idu u starosnu penziju sa 67 godina života. 

Sada je situacija takva da muškarci idu u starosnu penziju sa 65 godina, dok žene od ove godine idu sa 62 godine života. Intencija je što duži ostanak na tržištu rada jer Evropa stari, kao i Hrvatska, sve se manje dece, budućih osiguranika, rađa, ljudi žive sve duže, a poseban problem u Hrvatskoj je što su penzije male, ali se dugo koriste. Samo 19 odsto sadašnjih penzionera, naime, odradilo je puni radni staž, a kroz penzije dobiju čak 126 odsto od onoga što su zaradili. 

Odlazak u prevremenu penziju sada se penalizuje na način da se visina penzije trajno smanjuje za svaki mesec ranijeg penzionisanja u iznosu od 0,1 odsto do 0,34 odsto, a intencija je da se ta penalizacija pojača.