NOVO GEOPOLITIČKO ORUŽJE! Najhladnija materija na Zemlji menja globalno tržište: Rusija postaje glavni izvoznik!
Ruski baloni manje-više su isti kao baloni bilo gde drugde u svetu, ali s jednom razlikom: helijum u njima je iz Rusije, a ubrzo bi se mogao upotrebljavati u celom svetu u raznim područjima i postati novo geopolitičko oružje.
RUSKI TRGOVINSKI LANAC STIŽE U SRBIJU! Najavljuju da će biti 20 odsto jeftiniji
VELIKE IGRE OKO VAKCINE: Farmaceutske kompanije uveliko prave računice - zapadu smeta niska cena ruskog cepiva
NAGRADA OTIŠLA U PRAVE RUKE: Posle više od dve decenije podstanarskog života Stolići osvojili stan u Beogradu!
Ogromni proizvodni pogon u Sibiru privodi se kraju, onaj za koji neki analitičari kažu da bi mogao poremetiti globalno tržište gasa lakšeg od vazduha, koji igra sve kritičniju ulogu u industrijama poput medicinske tehnologije, istraživanja svemira i nacionalne bezbednosti.
Sjedinjene Države i Katar zajedno generišu veliku većinu svetskog helijuma, ali Rusija planira da postane glavni izvoznik od sledeće godine.
Ta ambicija, na čijem se ispunjenju radi već godinama, poklapa se sa izlaskom američke vlade iz poslovanja s helijumom nakon decenija u kojima je SAD bio glavni svetski snabdevač. To je izazvalo zabrinutost da bi Rusija mogla helijum uvesti u prostor političke trgovine i igrati istu geopolitičku igru kao s prirodnim gasom i sirovom naftom.
Poput nafte i prirodnog gasa, i helijum je ograničen resurs. Obično se vadi kao nusprodukt prirodnog gasa, a polako postaje sve ređi jer je, nakon što se oslobodi, previše lak da bi ga gravitacija zadržala, pa zauvek izgubljen pluta u svemir.
U početku bi novo rusko snabdevanje moglo sniziti cene, smatra ekonomista specijalizovan za industrijske hemikalije u istraživačkoj firmi IHS Markit Makl Dal, ali dugoročno bi po njegovom mišljenju "dinamika tržišta helijuma mogla postati više politička, nešto slično OPEC-u", koji manipuliše cenama podizanjem ili smanjivanjem proizvodnje nafte.
"Geopolitički rizici od pretnji potencijalnim prekidima snabdevanja će porasti - rekao je Dal, dodajući da će helijum biti sve više tražen.
Tečni helijum je najhladnija materija na Zemlji, nije zapaljiv i ne reaguje sa drugim gasovima, što ga čini neophodnim u uređajima u rasponu od aparata za magnetnu rezonancu do raketnih motora.
Cirkuliše i unutar naprava za hlađenje superprovodljivih magneta koji pomažu lekarima u otkrivanju bolesti. U svemirskim putovanjima se koristi na nekoliko načina, uključujući rezervoare raketnog goriva. Koristan je i u zavarivanju i pravljenju računarskih čipova, a kod vozova s magnetnom levitacijom mogao bi biti presudan resurs, rekao je Kristofer Dž. Kramer, potpredsednik za istraživanje na Univerzitetu Minesota, koji kupuje helijum za svoje laboratorije.
S obzirom na njegovu široku upotrebu, "ljudi su počeli da brinu za snabdevanje helijumom", rekao je Kramer.
Tako su proizvođači medicinskih uređaja i naučnici doveli u pitanje dalju upotrebu helijuma u balonima, gde završava oko 10 odsto globalnog snabdevanja ovim elementom, a Američko hemijsko društvo helijum naziva "ugroženim elementom".
- Baš kao i određene životinje, postoje ugroženi elementi - kaže se na veb stranici društva, koje preporučuje ljudima da ne kupuju helijumske balone.
Drugi takođe vide priliku u helijumu. Katar planira nove rafinerije, a kompanije traže nova nalazišta u Sjedinjenim Državama, Kanadi i Africi, rekao je analitičar tržišta helijuma i osnivač konsultantske firme usmerene na globalno tržište gasa Fil Kornblut.
Nakon što sredinom sledeće decenije dostigne punu proizvodnju, Rusija očekuje da će proizvesti 25 do 30 odsto helijuma koji se koristi širom sveta.
Učiniće to bez posebnog napora jer su ruske rezerve helijuma velike, kažu analitičari. Naglašavaju da su kompanije sposobne da skladište helijum u Sibiru ubrizgavanjem u polja prirodnog gasa - u osnovi uklanjajući helijum s tržišta - što je jedan od razloga za zabrinutost zbog manipulacije cenama u budućnosti.
Na ostalim robnim tržištima na kojima Rusija ima glavni uticaj na cene, poput prirodnog gasa u Evropi, komplikovana mešavina politike i ekonomije utiče na odluke Kremlja, navodi Njujork Tajms i podseća da se Bela kuća žestoko usprotivila projektu gasovoda Severni tok 2.