KOGA JE PANDEMIJA NAJVIŠE POGODILA? Mali privrednici ISPAŠTALI najviše, ogromni pad prihoda - i to nije sve!
Kriza izazvana pandemijom virusa kovid-19 imala je umereno negativan efekat na aktivnosti preduzeća u Srbiji, pokazao je drugi krug anketiranja preduzeća: " Snalaženje u kovid-19 krizi: promenljivi izazovi, pobede i očekivanja", koje je sprovela Unija poslodavaca Srbije, uz podršku Međunarodne organizacije rada, prenosi portal dnevnik.rs.
DRŽAVA POMAŽE KAD JE NAJPOTREBNIJE: Stiže podrška malim i srednjim preduzećima, izdvojena ozbiljna novčana sredstva
NOVI ZAKONI I PROPISI DONOSE GRAĐANIMA MOGUĆNOST VELIKE UŠTEDE: Detaljno pojašnjenje kako smanjiti račun za struju
NA POMOLU REŠAVANJE PROBLEMA SA ZAGAĐENOŠĆU? Postignut dogovor o zakonu o klimi koji za CILJ ima samo jednu stvar!
Gotovo 90 odsto anketiranih preduzeća je uspelo da posluje tokom trajanja vanrednih mera, više od polovine u punom kapacitetu u poslovnim prostorijama ili radom na daljinu. Najugroženiji sektori su i dalje hotelijerstvo i ugostiteljstvo i lične usluge, jer zbog trajanja vanrednih mera zaposleni nisu bili u mogućnosti da posluju u svojim prostorijama.
Čak 70 odsto preduzeća je prijavilo pad prihoda u odnosu na isti period 2019. godine, a prosečan manjak prihoda za sva srpska preduzeća je iznosio 25 odsto. Međutim, postoje velike razlike u procentima u zavisnosti od veličine preduzeća. Prosečan gubitak prihoda je bio najveći u mikro preduzećima - 31 odsto, a najmanji u velikim - 20 odsto. Istovremeno, 11 odsto mikro preduzeća prijavilo je manjak prihoda od preko 80 odsto, za razliku od velikih i srednjih preduzeća, kod kojih se ovoliki iznosi nisu javljali. Malim preduzećima je išlo donekle bolje, s prosečnim padom od 21 odsto, a 67 odsto preduzeća prijavilo je manjak prihoda.
Predlozi poslodavaca
Unija poslodavaca Srbije dala je pet novih preporuka u vezi s daljim državnim merama ekonomske podrške. To su: smanjenje PDV-a za hranu i piće u sektoru hotelijerstva i ugostiteljstva na 10 posto, dalje odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade ili bar njihovo delimično otpisivanje u sektoru malih i srednjih preduzeća, te obustava uvođenja novih taksi i dažbina na državnom i lokalnom nivou.
Poslodavci smatraju da je potrebno nastaviti garantne šeme za podršku likvidnosti i sa investicionim ulaganjima putem komercijalnih banaka za mala i srednja preduzeća, proizvodnu industriju i ranjive sektore, kao i mogućnost dodatnog moratorijuma na otplatu dugova za građane i preduzeća.
Traže i da se nadoknada do punog iznosa zarade zaposlenog, a koja iznosi najviše do 50 odsto zarade, isplati u slučaju da zbog smanjenog obima posla poslodavac nema potrebu za angažovanjem zaposlenog na puno radno vreme. Ova mera bi, u skladu s predlogom, trebalo da se primeni na sva preduzeća.
Uočeno je da produktivnost zaposlenih u odnosu na veličinu preduzeća raste srazmerno broju zaposlenih, pa je u većim preduzećima i viši procenat produktivnosti. Nijedno veliko preduzeće nije prijavilo opadanje produktivnosti, dok je petina primetila povećanje. S druge strane, 58 odsto mikropreduzeća je prijavilo opadanje produktivnosti, dok preostalih 42 odsto nije prijavilo nikakve vidne promene.
Mere podrške koje je Vlada Srbije do sada preduzela, iako su ih preduzeća pozdravila, generalno su bile preširoke, usmerene prvenstveno na MMSP, nezavisno od sektora. Naime, od svih ispitanika, 37 odsto je mere procenilo kao generalno odgovarajuće, dok je osam odsto poslodavaca izjavilo kako su mere spasile njihovo preduzeće. Međutim, trećina svih preduzeća je mere ocenila u negativnom svetlu, smatrajući da su one bile ili potpuno neadekvatne ili nedovoljne - 10 odsto ili da su mogle biti bolje - 24 odsto.
Najkorišćenije i najpozitivnije ocenjene mere su bile obezbeđivanje 60 odsto minimalne neto zarade za svakog zaposlenog tokom dva meseca i minimalna neto zarada za svakog zaposlenog tokom tri meseca. Samo trećina svih preduzeća nije koristila odlaganje naplate poreskih potraživanja.