fbpx
Skip to main content
Ekonomija

PANDEMIJA KORONE JE NAJTEŽI EKONOMSKI UDAR TOKOM NAŠIH ŽIVOTA: Potpredsednica Svetske banke iznela poražavajuće podatke

Foto: Profimedia/ilustracija
Potpredsednica Svetske banke Ana Bjerde smatra da finansijska kriza iz 2008. može biti izvor važnih pouka za kreatore politika koji u 2021.

Potpredsednica Svetske banke Ana Bjerde smatra da finansijska kriza iz 2008. može biti izvor važnih pouka za kreatore politika koji u 2021. planiraju oporavak od kovida-19, i poručuje da evropske zemlje u razvoju treba da izbegnu zamku labave finansijske regulative i nemarnog povećanja dugova.

Srećna nova društveno odgovorna godina!

Srećna nova društveno odgovorna godina!

POMAMA ZA KUPOVINOM GROBNIH MESTA U TREBINJU: Poznato ko su najčešći kupci

POMAMA ZA KUPOVINOM GROBNIH MESTA U TREBINJU: Poznato ko su najčešći kupci

POMAMA ZA KUPOVINOM GROBNIH MESTA U TREBINJU: Poznato ko su najčešći kupci

POMAMA ZA KUPOVINOM GROBNIH MESTA U TREBINJU: Poznato ko su najčešći kupci

Bjerde navodi da sa finansijske tačke gledišta postoje upadljive sličnosti između sadašnje i tadašnje situacije.

- Tada su zemlje centralne i jugoistočne Evrope bile među najteže pogođenima. U periodu pre krize, velike banke iz evrozone ušle su na lokalna tržišta kupujući domaće finansijske institucije. Uz podršku takvih matičnih banaka, masa kredita počela je da raste velikom brzinom i sa niske osnove - napominje ona.

Ta kreditna ekspanzija, primećuje Bjerde, bila je praćena povećanjem cena nekretnina i rastom dugova fizičkih i pravnih lica, jer je želja za približavanjem životnom standardu najbogatijih zemalja članica EU navela građane i privredu da se zaduže više nego što su mogli da izdrže.

- Globalna kriza je naprasno prekinula tokove kapitala u regionu i pretvorila dotadašnji period rasta u recesiju. Kreditna ekspanzija se preokrenula u pad, cene nekretnina su se sunovratile, ekonomski rast je zaustavljen a problematični krediti (NPL) su zabeležili rast. Tokom naredne decenije, veliki deo ovog regiona ostao je zarobljen između slabog privrednog rasta i osrednjih rezultata finansijskog sektora - dodaje potpredsednica SB.

Danas, kada se države hvataju u koštac sa ekonomskim efektima kovida-19, kreatorima politika u evropskim zemljama u razvoju bilo bi, ističe Bjerde, korisno da se prisete teškom mukom stečenih pouka iz 2008.

Prema njenim rečima, kriza kovid-19 je dobar kandidat za titulu najtežeg ekonomskog udara tokom naših života.

Među posledicama tog udara se, kaže, nazire i već poznata povratna sprega: visok stepen zaduženosti i oslabljen rast produbiće u narednim mesecima osetljivost finansijskog sektora.

- Tačno je da su banke u evropskim državama u razvoju ušle u krizu izazvanu kovidom-19 sa jačim amortizerima likvidnosti i kapitala nego što je to bio slučaj pre globalne finansijske krize, ali su i sada daleko od imunih - navodi Bjerde.

Vakcina protiv koronavirusa, dolari
Foto: Profimedia/ilustracija

Upozorava, međutim, na to da što pandemija duže bude trajala, to je verovatnije da će privreda i građani zapadati u teškoće u smislu nemogućnost izmirenja obaveza.

- Kreatori politika moraju da reaguju pre nego što domino efekat rasta NPL-ova uhvati maha a države se suoče sa dubokim finansijskim krizama. Za to je potrebno preduzeti četiri dalekosežne mere - poručuje Bjerde.

Kao prvo navodi da porast NPL-ova zahteva proaktivan i koordiniran odgovor javnih politika. Ako se banke protive otpisu nenaplativih plasmana i nastavljaju da kreditiraju "zombi" preduzeća, nastupiće duža i teža kreditna kriza, smatra ona.

Dodaje da će odlaganje rešavanja NPL-ova učiniti lošu situaciju još gorom, te da kreatori politika i bankari moraju da reaguju što je pre moguće kako bi sprečili da se taj problem otme kontroli.

- Kao drugo, nadzorne institucije bi trebalo da rade sa najizloženijim bankama i da se staraju da one poseduju dovoljne rezerve za gubitke po osnovu kredita - naglašava Bjerde uz preporuku da bi kreatori politika trebalo da se odupru pritisku da relaksiraju postojeća pravila.

Popustljivim nadzorom se, konstatuje ona, ne rešavaju osnovni nedostaci, već se problemi samo prenose u budućnost. Da bi na ubedljiv način obezbedili poštovanje pravila, regulatorni organi mogu da sprovode stres-testove kojima će utvrditi koje su banke nedovoljno kapitalizovane.

Treća prioritetna mera, po mišljenju Bjerde, jeste izrada izlazne strategije, odnosno vremensko i plansko ukidanje otpusta dugova i moratorijuma na otplatu kredita.

Dolar, Koronavirus
Foto: Profimedia/ilustracija

- Zemlje istočne i jugoistočne Evrope su hitno uvele te mere po izbijanju kovida-19 i one su dale dobre rezultate. Međutim, zadržavanje tih rešenja na snazi podrazumeva skrivene troškove. NJima se može oslabiti finansijska disciplina dužnika i produžiti život firmama koje su i pre pandemije bile u teškoćama - napominje ona.

Bjerde priznaje da ne postoje jednostavni odgovori na pitanja kada i kako ove mere treba postepeno ukidati, ali predočava da bi opšte pravilo trebalo da bude eliminisanje tih mera čim to uslovi dozvole.

Na kraju, kao četvrti važan korak za što bezbolniji izlazak iz krize navodi potrebu reprogramimranja kredita firmama koje su u teškoćama a koje su potencijalno održive.

- Nasuprot tome, reprogramiranje kredita neodrživih korisnika samo će odložiti neizbežne gubitke. Neće biti sasvim izvesno ko može da preživi a ko ne. Biće potrebno sprovođenje procene kako bi se utvrdilo koje su firme "izgubljeni slučajevi" a koje su održive, kao i koje se nalaze negde između te dve kategorije. Time će se pomoći da se kapital oslobodi iz sektora koji ne ostvaruju adekvatne rezultate a dinamičnijim firmama obezbedi zamajac da ponovno pokrenu privredni rast - zaključuje Ana Bjerde, potpredsednica Svetske banke.
 

SD vesti

SD novčanik

SD posao

SD obrazovanje

SD energetika

Vremenska prognoza
Clear sky
23 Beograd